U jednom malom gradu postojala je prodavnica igračaka. Devojčice koje dođu tamo uvek požele lutke, a dečaci vojnike i lutke superheroja. Vlasnik prodavnice je radio od jutra do mraka, a preko noći bi zaključao radnju i otišao kući ženi i deci.
Ono što on nije znao bilo je to da preko noći igračke oživljavaju. I prave zabave. Tako, kada je bio prvi dan leta, odnosno dugodnevnica, igračke odlučiše da naprave žurku. Od trenutka kad vlasnik napusti prodavnicu pa sve do rane zore. Tako je i bilo. Čim je vlasnik napustio prodavnicu, žurka je počela. Postojao je tamo i podijum za ples, jedan kamin na kome se peku kolačići i druge poslastice. Lutke su bile obučene u svečane haljine a one muške u odela sa leptir-mašnama i kravatama, baš kao prava gospoda. Većina njih, obraćala je pažnju na plavokosu devojku, takođe plavih očiju koja je bila obučena u belu, lepršavu haljinu.
Dosta momaka joj se udvaralo ali ona nikog ni da primeti. Kada je krenula da sedne i da se odmori od plesa, sudarila se sa nekim. To je bio neki momak, nalik superheroju. Imao je plašt koji je odavao utisak hrabre osobe. Ona mu se izvinila i stidljivo ponula glavu. Umesto da se naljuti, on se samo osmehnuo i predstavio kao čuvar i zaštitnik prodavnice. Zanimalo ju je kako se nisu ranije upoznali a on joj je rekao da stoji u izlogu prodavnice a ona čak na polici levo. Cele večeri su pričali i smejali se. Imali su dosta toga zajedničkog.
Ali oni momci što su joj se bezuspešno udvarali bili su ljubomorni jer nije obraćala pažnju na njih. Zato su smislili zlokoban plan. Namamili su superheroja tako što su mu kazali da je meda Tedi u nevolji. On je brzo krenuo ne sluteći prevaru. Dok je tražio medu Tedija, momci su ga zagradili kockicama. Pokušavao je da se izbavi ali uzalud. Lutka je primetila da ga nema i pitala zle momke kuda je otišao. Oni su zlobno prokomentarisali da ga neće videti u skorije vreme. Uspaničena, potražila je pomoć od drugih igračaka. One su uspele da oslobode superheroja. A loše momke su zagradili kockicama. Sve nažao što su mu uradili sada se vratilo njima.
Ostatak večeri plavokosa lutka i superheroj proveli su igrajući, pričajući i smejući se. Superheroj je pričao o svom životu. Kako je proizveden u fabrici, daleko od njihovog grada. Tokom isporuke ispao je iz prikolice. Izubljen, usred bestragije. Danima je hodao dok nije stigao do obale mora. Tada je video teretni brod. Ukrcao se na njega i zaputio u svet. Brod je zastao nekoliko kilometara od grada. Naišao je na prugu i ukrcao se u voz. Stigao je u grad i dok je šetao naišao je na vlasnika prodavnice praveći se da je obična igračka. On ga je doneo u prodavnicu.
Lutka ga je oduševljeno gledala. On se osmehivao. I rekao joj da je najbolji događaj koji mu se desio za vreme putovanja i boravka u prodavnici taj da je upoznao nju. Ponudio joj je ples a ona se osmehnula i krenula sa njim ka podijumu. Njihov prvi ples. Kada je muzika prestala, svi su im aplaudirali. Dok je odlazila sa podijuma saplela se o nečiju nogu i zaletela pravo ka kaminu. Superheroj je pojurio. Ali bilo je kasno. Samo je pao na kolena i pustio suzu. Za to vreme zli momci su srušili kockice i jurnuli ka superheroju, borcu, ratniku i zaštitniku. On je sve to bio. Izgubio je sve u jednom trenutku a uskoro će i sebe. Nije se branio. Gurnuli su ga u vatru. Od njih dvoje ostao je samo pepeo. Svi gosti pogledaše zle momke pogledom punim mržnje. Od straha pobegoše napolje. I ostaše prepušteni milosti i nemilosti ulice.
Izađoše napolje i dalje ne progovarajući ni reč. I pogledaše u nebo. I znate li šta se desilo? U osvitku zore videše se na nebu dve zvezde padalice kako zajedno nestaju u daljini.
Autorka: Iskra Jovanović
Topličanka je duša od žene.
