Januš Korčak je bio poljski pedijatar, pedagog i pisac. Kada je Hitlerova vojska ušla u Poljsku i okupirala Varšavu, Korčak je ostao sa svojim štićenicima u Domu siročadi. 1940. godine Nemci su ga uhapsili. Nekoliko meseci je proveo u zatvoru, odakle su ga otkupili njegovi bivši štićenici. Svetski poznat pisac, Korčak je imao mogućnosti da napusti Poljsku. Ali, vratio se u „Dom siročadi“, koji se sada nalazio na teritoriji Varšavskog geta.
Mnogo ljudi je pokušalo nagovoriti Korčaka da napusti geto, znajući da mu je okupacijska vlast dozvolila da ulazi i izlazi iz njega slobodno. Korčak je to odbio. Petog avgusta 1942. decu iz Doma siročadi poslali su u koncentracioni logor Treblinku. Nekoliko dana kasnije Korčak je zajedno sa svojom decom ušao u gasnu komoru.
Na mestu smrti Korčaka u Treblinici nalazi se veliki kamen. Na kamenu je kratko napisano:
„Januš Korčak i deca.“
Ovo je njegovih 10 zapovesti
1. Ne očekuj da tvoje dete bude kao ti ili onakvo kakvo bi ti želio da bude. Pomozi mu da postane svoj čovek, a ne tvoja kopija.
2. Ne traži od deteta da ti plati za sve što si za njega učinio. Dao si mu život; kako ti se može zahvaliti? On će dati život drugome, drugi trećem… to je zakon nepovratne zahvalnosti.
3. Ne sveti se detetu za uvrede koje su te snašle, da u starosti ne bi jeo gorak hleb. Jer što si posejao to će i niknuti.
4. Ne potcenjuj njegove probleme. Svakome je dat život u skladu sa snagom koju ima i budi siguran da njemu nije lakše nego tebi, a može biti da mu je i teže, jer nema iskustva.
5. Ne ponižavaj ga!
6. Ne zaboravi da su najvažniji čovekovi susreti u životu – susreti s decom. Obraćaj više pažnje na njih – mi nikada ne možemo znati koga srećemo u svom detetu.
7. Ne muči sebe ako ne možeš nešto učiniti za svoje dete. Seti se, detetu je uvek nedovoljno ako nije učinjeno sve.
8. Dete nije tiranin koji vlada čitavim tvojim životom, i nije samo plod od krvi i mesa. Ono je ta dragocena čaša koju ti je Život dao, da je čuvaš i razvijaš u njoj stvaralački plamen. U toj oslobođenoj, rasplamsaloj ljubavi majke i oca raste, ne „naše“, ne „moje“ dete, već duša koja nam je poverena na čuvanje.
9. Nauči voleti tuđe dete. Nikada ne čini tuđem detetu ono što ne želiš da čine tvom.
10. Voli svoje dete uvek – i kada je netalentovano, nesrećno, odraslo. Razgovaraj s njim – raduj se, jer dete je praznik, dokle god je s tobom.
Izvor: Čitaj knjigu
Topličanka je duša od žene.
