Породица Корона (Coronaviridae) или коронавируси представљају посебну групу вируса који изазивају болести дисајних путева са различитим степеном инфективности и различитом клиничком сликом. Изоловани су 1962. године кao једноланчани RNK вируси и од тада до данас се сматра да су узрочници око половине респираторних обољења код човека. Поред сисара домаћини су им и птице.
Прехлада и сезонски грип
Свако од нас се током живота сусрео са прехладом или грипом. Од прехладе одрасли оболе 3-4 пута док деца чак до 8 пута у току године. Њих изазива неколико вируса из породице корона вируса (HCoV-229E, HCoV-OC43, HCoV-NL63). Они су непрестано присутни у популацији људи. Активни су углавном у јесењим и зимским месецима због пада температуре спољашње средине. Са благим симптомима и не великом инфективношћу прођу скоро и „неопажено“. Први симптоми који се манифестују 2-3 дана након инфекције су умор и недостатак енергије док се остали симптоми појављују постепено: исцедак из носа, кашаљ, кијање, главобоља, висока температура. Уколико дође до удружене бактеријске инфекције развијају се упала параназалних синуса, упала средњег уха, бронхитис или пнеумонија.
Сезонски грип има симптоме јаче него прехлада, а оно по чему их је најлакше разликовати је то да се код грипа симптоми јављају одједном и изненада. Симптоми се моги развити само неколико сати након инфицирања. Годишње од вируса грипа у свету оболи око милијарду људи а од последица истог умире од 290 до 650 хиљада људи.
SARS-Severe Acute Respiratory Syndrome – тешки акутни респираторни синдром
SARS-CoV вирус дошао је међу људску популацију 2002. године. Изолован је 2003. а епидемија је трајала до 2004. Стални природни „резервоари“ овог вируса су слепи мишеви који не показују знаке болести. Претпоставља се да је вирус са животиње на човека прешао преко заражених животиња на пијацама. Овај сој вируса је детектован и код домаће мачке, ракуноликог пса (Nyctereutes) и још неколико животиња.
SARS-CoV напада епителијалне ћелије плућа при чему се везује за рецепторе ACE2. Инкубација траје од 2-14 дана а симптоми болести су од бола у мишићима, грознице, кашља, отежаног дисања и до упале плућа код тешко оболелих пацијената.
Карактеристично је да клиничку слику прати повећање броја лимфоцита у крви. Укупно заражених у свету је било око 8100 док је број преминулих био око 774. Најпогођенији су били југ Кине, Сингапур, Вијетнам и Канада. У Србији није регистрован ниједан случај заразе SARS-Cov вирусом.
Смртност је била око 9% у општој популацији док је код оболелих старијих од 60 година била око 50%.
MERS – Middle East Respiratory Syndrome – Блискоисточни респираторни синдром
MERS-CoV је још један из породице ових вируса. Први пут је изолован 2012. године у Саудијској Арабији, а епидемија је трајала до 2015. године. Природни резервоари су примарно слепи мишеви, али у последњих 20 година то су постале и дромедар камиле. Претпоставља се да је у људску популацију дошао преко конзумирања недовољно термички обрађеног меса и млека камила.
MERS-CoV вирус се у епителијалним ћелијама плућа везује за DPP4 рецептор. Овај рецептор је високо конзервативан, а своју експресију има код епителијалних ћелија плућа и бубрега. Уз повишену температуру, кашаљ, отежано дисање долазило је до развоја тешке акутне респираторне болести.
Овај вирус је регистрован у 25 држава. Оболелих укупно 1389, док je смртних случајева било 468. Око 20% заражених није имао симптоме болести али је у крви имао MERS-CoV антитела. У Србији није регистрован ниједан оболели.
Карактеристично за овај вирус је то да је пренос са човека на човека минималан тј. болест се углавном добије конзумирањем саме заражене животиње.
Коронавирус – Covid-19
SARS-CoV 2 или 2019-nCoV вирус је први пут регистрован у Кини, град Вухан, 2019. године. Пандемија светских размера је у току. Као и другим вирусима из ове породице природни резервоар су им слепи мишеви. Претпоставља се да су у људску популацију доспеле преко заражених животиња на некој од пијаца у Вухану.
Овај вирус се везује за рецепторе фурина на епителијалним ћелијама дисајних путева посебно плућа (Фурин је ензим у нашем телу). Инкубација траје 1-14 дана, мада су постојали и пацијенти са инкубационим периодом од 24 дана, али се симптоми најчешће испољавају око петог дана. Симптоми су суви кашаљ, умор, бол у мишићима, температура, недостатак ваздуха. Компликовани или тежи облик болести подразумева развој акутног респираторног синдрома, оштећење бубрежне функције, појаву сепсе и септичког шока.
Подложнији овој тежој клиничкој слици су осетљиве групе као што су старији, хронични болесници, особе са ослабљеним имунитетом услед других болести. Тренутно у свету у 176 земаља има око 1 400 000 оболелих и 89.000 умрлих. Проценат смртности је по статистици од 1-2% мада постоје случајеви оболелих који уопште нису регистровани, па је вероватно да је проценат смртности мањи. У Србији је до сада потврђено 2.666 случаја заражених, а 65 је са смртним исходом.
Лечење и превенција
Код свих врста вирусних обољења примењује се симптоматска терапија која подразумева ублажавање самих симптома болести (снижавање температуре, ублажавање кашља…) Препоручује се мировање како би тело успело само и брже да се избори са заразом. Такође је препоручљиво избегавати контакт са другим особама како се болест не би на њих пренела.
Антибиотска терапија се примењује само под надзором лекара, и то уколико се појаве пропратне бактеријске инфекције.
За најефикаснији начин заштите од сезонског грипа сматра се вакцинисање које спречава оболевање или појаву компликација ако до инфекције ипак дође.
Као превенција током трајања било ког вируса саветује се:
-смањен контакт са људима
-редовно прање руку, одржавање личне хигијене
-често проветравање просторија
-избегавање гужви и масовних окупљања
-смањен лични контакт са људима.
