Etno grupa „Amanet“: Muzika se sluša srcem

Etno grupa „Amanet“ je grupa šest umetnika, ratnika za očuvanje kulturne baštine. Kad oni zapevaju i zasviraju probude se vekovi srpske tradicije i kulture.

Milica Petrović – violinistkinja, Dušan Đorđević – vokal i ritam gitara, Igor Ilić – vokal i solo gitara, Nebojša Brdarić – drveni duvački instrumenti, Nemanja Lazarević- perkusionista i Nevena Čiplak – vokal, to su mladi ljudi različitih životnih preokupacija, ali sa istom ljubavlju prema narodnoj pesmi koju neguju u etno grupi „Amanet“.

Dušan i Igor studiraju na Teološkom fakultetu, Milica je na Muzičkoj akademiji, Nebojša je značajno ime čiji je dugogodišnji rad i uspeh na polju muzike i te kako poznat.  Nemanja je diplomirao na Akademiji SPC za umetnost i konservaciju, bavi se ikonopisom i oslikava crkve širom zemlje, dok je Nevena budući student Filološkog fakulteta i član još nekoliko muzičkih grupa.

Zašto ste odabrali baš naziv „Amanet“ za svoju grupu?

Kada smo birali ime za grupu, tražili smo nešto sa istaknutom simbolikom, bilo je raznih predloga, ali se „Amanet“ izdvojilo kao najsmislenije, jer se mi zaista trudimo da održimo ono što nam je ostavljeno u amanet i da ga sačuvamo od zaborava.

Ima li među vama školovanih muzičara? Ako nema – kako ste učili da svirate?

Među nama ima školovanih muzičara i to su Milica i Nebojša. Malo je više nas neškolovanih, iako nas to nije nikada omelo u stvaranju. U grupi nema podele i svačije se mišljenje jednako uvažava, jer smo se okupili oko jedne ideje. Svima nam je usađena ljubav prema tradiciji, pa se svako priklonio onome što mu je srcu milo, jer smo svi samouki na neki način.

Kako birate pesme koje izvodite? Mnoge su skoro potpuno zaboravljene. Kako ih otkrivate?

Pesma vas osvoji sama po sebi, nema tu mnogo dileme. Kada pesma osvoji, instrument svira srcem, a kada biramo pesme za repertoar, trudimo se da ispoštujemo i svoje, a i želje publike i da sviramo sve što ona voli. Naravno, publika prepoznaje našu energiju tokom nastupa i još jačom energijom nam uzvraća nesebično.

Odakle u vama želja da ponovo oživite te stare melodije i stihove? Šta za vas predstavlja tradicionalna pesma? U čemu se ogleda njena vrednost?

Tradicionalna muzika nosi sa sobom i u sebi bol i duh starih vremena, a mi smo svi vaspitani i odgajani da čuvamo blago koje smo nasledili, jer ako mi nećemo, a ko će? Iako smo svi različiti, rasli smo u različitim sredinama i mentalitetima društva, gajimo istu ljubav prema pesmi. Tradicionalna pesma za nas znači „Amanet“. Za one koje ne znaju, amanet je poveravanje nekome na čuvanje nekog dobra, poslednja želja, zavet i zaveštanje. Time je objašnjeno koliku zapravo vrednost ima narodna pesma u našem podneblju.

Kako izgledaju vaše probe? Koliko često se sastajete da vežbate?

Naše probe nisu tako česte, zbog obaveza svih nas. Ali, kad se sastanemo, neretko objavimo i snimak sa probe da pokažemo na čemu novom radimo tih dana. Probe traju nekoliko sati, a kad se spremamo za neki od koncerata, ni ne gledamo na sat.
Volimo opuštenu atmosferu, da svako iskaže svoje mišljenje i svoju ideju, svačija reč je bitna. Uz grickalice, piće i šalu nam vreme začas prođe!

Gde ste sve nastupali do sada, a gde biste voleli da zasvirate i zapevate?

Do sada smo nastupali u Vlasotincu, Vučju nadomak Leskovca, Bajinoj Bašti, Sočanici na severu Kosova i Metohije, u selu Bošnjace nedaleko od Lebana, Nišu, Aranđelovcu, u manastiru Tumane, kao i nekoliko puta na tlu grada Beograda. Imali smo nekoliko humanitarnih nastupa u Knez Mihailovoj i jedan na Fakultetu političkih nauka.

Što se tiče daljih nastupa, oko jednog se slažemo, a to je da bismo voleli da nastupimo u Ohridu. Ohrid je stecište raznih kultura od pamtiveka i ima izvanrednu vrednost u pogledu balkanske kulture i nasleđa.

Da li postoji neki izvođač narodne muzike s kojim biste izveli neku kompoziciju?

U suštini, nezahvalno je izdvojiti ijednog izvođača narodne muzike sa kojim bismo voleli da sarađujemo, jer ih zaista ima puno. Svesni smo da je ovo jako odgovoran posao, jer je sve više kiča na muzičkoj sceni i sve je teže približiti mladim generacijama narodnu muziku i tradiciju.

Na nastupima uvek nosite narodnu nošnju ili bar poneki detalj tradicionalne odeće. Da li je to nošnja koju ste dobili u nasleđe ili posebno sašivena zbog nastupa?

Naši kostimi su naša lična zbirka, nešto je kupljeno, nešto nasleđeno. Lepota našeg bogatog folklora se krije u detaljima. U izradi su košulje sa etno motivima pažljivo biranih originalnih ornamenata.

Imali ste čast da otpevate himnu manastira Tumane i budete deo svečanosti povodom 630 godina postojanja. Kakvo je bilo to iskustvo?

Na poziv Visokoprepodobnog igumana manastira Tumane, oca Dimitrija, snimili smo himnu za manastir. Zaista velika čast i divno novo iskustvo. Himna je snimljena i spot je urađen u nekoliko dana, što je zaista bilo neverovatno. Himnu je otpevao Igor, dok je Nevena ispevala prateći vokal. Kada vam neko ukaže poverenje da slobodno radite svoj posao, to ne može da prođe nezapaženo. Tamo smo uvek dobrodošli i uz sve počasti dočekani i ispraćeni.

Da li ste razmišljali o tome da izvodite autorsku muziku, a po ugledu na narodnu koju već izvodite?

Imali smo nekoliko ideja u vezi sa autorskom muzikom, međutim, to je još uvek na čekanju zbog naših trenutnih projekata i planova. Nažalost, ova situacija, koja je zadesila čitav svet, nas je u mnogim stvarima omela, ali mi nismo klonuli duhom. Trudimo se da i u karantinu pružimo našoj publici lep muzički sadržaj, jer se muzika sluša srcem, a mi smo jedno srce i jedna duša sa našom publikom. 🙂

Srbijanka Stanković

Pišem i inspirišem.