Милан Тодоровић је српски телевизијски и филмски редитељ, продуцент и сценариста. Режисер је првог српског зомби филма „Зона мртвих“. Режирао је филмове „Мамула“, „Тапавица“, „Децембар“ и серије „Синђелићи“, „Ургентни центар“, „The Outpost“ и „Almost Paradise“. Од 2015. године професор је на ФДУ на катедри за Филмску и ТВ продукцију.
Како сте одлучили да снимити први зомби хорор филм „Зона смртих“?
Првенствено сам желео да снимим овај филм зато што сам ја љубитељ хорор филмова. Када сам говорио о оваквом филму сви су ми говорили да нећемо добити средства. Међутим, догодило се сасвим случајно. Ми смо направили цео каталог и презентацију која је личила на готов филм. Потом нам се јавила продуцентска кућа из Италије, која је делимично филм финансирала.Њихов услов био је да глуме амерички глумци и да буде на енглеском језику. Филм је још средстава добио од покрајинских власти, шпанских и италијанских фондова и Пинка. Филм је изашао у време економске кризе почетком 2009.године и добро је прошао. Посебно по продаји ДВД у Великој Британији .
Касније сте снимили филм „Мамула“, који је такође доживео велики успех. Шта можете да нам кажете о том филму?
Марко Јоцић и ја смо посетили Кански фестивал и видели да тамо као на пијаци агенти купују и продају хорор филмове. У повратку у колима смо одлучили да нешто морамо да снимимо. Већ смо имали причу, односно знали смо који тренд да пратимо. На Канском фестивалу у тренду су били филмови у којима ајкуле једу девојке. Филм смо снимили за 16 дана. И уз новац који смо имали од „Зоне смрти“. Сценарио нисмо одмах на почетку имали и он се писао у ходу. Глумци су били у својим викендицама и то нам је помогло што се тиче финансија. Када је филм изашао, постигао је велике успехе. Био је други на топ листи Нетфликса за неамерико језичко подручије и четврти на целокупној листи Нетфликса.
Недавно сте снимили филм „Децембар“. Шта нам можете рећи о том пројекту?
Овај филм састоји се од 31 приче од под 5 минута, а продуцирала га је једна немачка продуцентска кућа. Ја сам узео 19. децембар и мој филм говори о две девојке које су попиле много на слави. Онда су оне нападнуте .
Да ли вам је лакше да снимите филм или ТВ серију?
Ја уживам и када снимам филм и серије. Филм се одређених дана сними када је постигнут договор за снимање. Док се серије снимају свакодневно и поред других послова, снимање на сету ме опушта.
Снимали сте серије „Синђелићи“ и „Ургентни центар“. Како је радити на сету тих серија?
Веома добро све функционише, као један шаблон. Све су то уигране екипе и ја не морам много тога да мењам. У „Синђелићима“ сам се трудио да унесем још више смешних сцена, док сам у „Ургентном центру“, чија ће трећа сезона бити још боља, желео да унесем што бољи приказ операција.
Да ли можете да нам кажете неку анегдоту са снимања серија „Синђелићи“ и „Ургентни центар“?
Веома тешко питање. Било је много смешних сцена. На сету је Воја Брајовић ауторитет и он некада не жели да глуми неке будаласте сцене. Што је разумљиво, човек има 70 година. И у једној сцени са Секом Сабљић када он њој показује неку диплому, ја сам Секи шапнуо да каже: „А где је печат“? Воја Брајовић се мало изневирао зато што то није било у сценарију. Увек се трудим да им тако шапнем нешто што нема у сценарију. Како би било што смешније.
Режирали сте и у страним серијама. По чему се разликују та снимања?
Код нас се веома брзо снима, ми за један дан снимимо 12-15 сцена , док код њих све то иде споро у једном дану се сними до 5 сцена. Зато што продуценти желе да то изгледа најбоље и веома скупо.
Недавно сте режирали серију „Almost Paradise“ и радили сте са глумцем Кристијаном Кејном, Шта можете да нам кажете о том пројекту?
Ову серију смо радили на Филипинима и она је акциони трилер. Кристијан Кејн је сјајан глумац. Како прати камеру и глуми у истом тренутку то је фансцинантно. И у једној тешкој сцени није тражио каскадера. Све је урадио сам када је требао да плива и спаси затворенике. Сјајно је одглумио у сцени када је скочио у празан базен.
Који су Ваши омиљени глумци?
Од домаћих то су Мики Крстовић и Драган Мићановић, а од страних Кристијан Кејн.
Каква је будућност српске кинематографије по вама?
На светском нивоу мења се начин снимања и приказивања. Све више се користе платформе за приказивање филмова. Наравно, биоскопи неће престати да постоје. Наша кинематографија има будућност јер све више страних продукција ради код нас, зато што ако уложе више од 300.000 евра 20% од тог новца се враћа, то важи и за наше ауторе.
Шта би сте волели да режирате у будућности?
Има много пројекта које желим да снимим.Тренутно најсвежији пројекти које ћу почети да снимам када све ово прође и за које сам добио средстава јесу: „Хајдук у Београду“ по романима Градимира Стојаковића и један акциони филм са Кен Форијем у главној улози, за кога ће се испоставити да је мосадски тајни агент.
Причало се о наставку легендарне „Жикине династије“. Да ли се и даље ради на том пројекту?
Договорено је да у филму играју Никола Којо, фрау Елза – Весна Чипчић и договорено је да се у серију врате и Марија и Боба. Сценарио већ имамо и желимо да се вратимо оном квалитетном смеху који су први делови имали. Није сигурно да ћу ја бити редитељ, али продуцент сигурно хоћу.
Која је Ваша порука за младе?
Радите оно што вас испуњује и што волите. Уколико имате таленат за филм покушајте да упишете ФДУ, веома се цени таленат.
Разговарала: Мирјана Ранђеловић
Топличанка је душа од жене.
