Добродошли у Европску недељу имунизације! Како бисмо учествовали у овој недељи требало би да се за почетак посветимо питању шта је то имуни систем и јачање имунитета.
Укратко то је отпорност организма на болести. Чини га скуп ћелија, ткива, молекула, органа којима је основна физиолошка функција да одбране организам од могућих и постојећих инфекција. Сви они морају имати координисану – имунску реакцију и тако заједно чине имунски систем.
Имунитет код деце
На рођењу бебе имају одређени степен имунитета – урођени имунитет. Захваљујући природном порођају и дојењу имунитет се стимулише да се правилно развија. Тако је дојење веома битан фактор за изградњу имуног система. Такође веома важан је и витамин D. Осим што помаже сазревању костију и зуба стимулише и функционисање имуног система зато се препоручије минимум 10 минута боравка на сунцу дневно као и додатак капи са витамином D бебама.
Како дете расте тако само почиње да гради свој имунитет. Битно је нагласити да тек са 12-14 година деца имају имунитет одраслог човека. До тада, на родитељима је највећа одговорност да се малишану помогне да ојача и сачува здравље. Стручна подршка педијатра је такође важна. Када лекар прати дете, познаје његове „слабости“, раније се може реаговати чак и да се одређена здравствена стања спрече. Уједно, када је то потребно, у зависности од тегоба, упутиће дете на преглед дечијег кардиолога, пулмолога, имунолога итд.
Имунитет код одраслих
Након 14. године имунитет достиже свој потпуни „капацитет“. Способан је да се бори са скоро свим врстама инфекција које изазивају вируси и бактерије. Оно што је потребно радити јесте помагати имуном систему да остане у приправности. Брз начин живота, стрес, смањена физичка активност, неправилна исхрана су највећи непријатељи имунитета.
Имунитет код старих особа
Око 70. године живота имунитет нагло опада. Тада су старије особе подложније болестима. Чак и најобичнија прехлада може довести до компликација. Зато се старијима саветује да потребе имунитета регулишу на дневном нивоу. Ово се може урадити конзумирањем одговарајуће хране, разноврсне и не превише калоричне.
Јачање имунитета
Ово је једно од најчешћих питања које постављају маме. Како заштитити дете од инфекција? Али не само дете него и одрасле. Хидратација се увек наводи као прва ствар коју треба урадити. Довољно хидрирано тело правилно користи све витамине и минерале из хране коју уносимо. Уколико нема довољно воде организам није у стању да апсорбује све већ се велики део нутритијената избаци из организма потпуно неискоришћен.
Која храна је најбоља? Најбоље је да храна буде разноврсна, „шарена“, на пример:
-агруми, броколи, црвена паприка су богати витамином С
-орашасти плодови, семенке, хладно цеђена уља су богата витамином Е
-пасуљ, ћуреће месо, говедина су богати цинком
-пилетина, туна, јаја, телећа џигерица, семенке сунцокрета си богате селеном
-орашасти плодови, лосос, туна, скуша су извори Omega-3 масних киселина
-шаргарепа, тамнозелено лиснато поврће, слатки кромпир си богати витамином А
Оно што се препоручује старијима је:
-чаша црног вина дневно јер ублажава и штити од коронарних болести. Јача имунитет и спречава поремећаје варења.
-кашика меда ујутру осим што регулише ниво шећера у крви, мед је веома јак антиоксиданс. Захваљујући својим антибактеријским и антимикробним својствима веома је добар у борби против бактерија, вируса и гљивица.
-зелени чај је такође добар антиоксиданс, спречава кардиоваскуларне болести и могућност настанка можданог удара.
-бели лук „чудотворна биљка“ је један од најбољих природних антибиотика, антивиротика, антифунгицида. Помаже при смањењу холестерола, крвног притиска, контроли упала. Препарати на бази белог лука препоручују се оболелима од реуматоидног артритиса.
Старијим особама се препоручује да у своју исхрану уврсте и куркуму, купус, уље оригана. Уколико се храном не уноси оно што је потребно организму саветују се суплементи исхране. Ови препарати би требало да надокнаде неки од витамина и минерала у телу али никако нису у стању да надокнаде све.
Како доктори кажу
Да би човек био здрав потребно је да прате само неколико смерница:
-конзумирање воћа, поврћа и ограничен унос засићених масних киселина
-без цигарета
-редовно и умерено вежбање
-одржавање здраве тежине
-контролисање крвног притиска
-умерена конзумација алкохола
-редован и добар сан
