Marko Kon je srpski kompozitor, tekstopisac, aranžer, producent i izvođač zabavne muzike. Zajedno sa Milanom Nikolićem predstavljao Srbiju u polufinalu Pesme Evrovizije 2009. u Moskvi sa pesmom „Cipela“. Svira klarinet, frulu, saksofon, gitaru, bas-gitaru i bubnjeve.
Šta predstavlja muzika za vas i kako ste počeli da se bavite muzikom?
Muzika je moj najveći posao i hobi, posle žene i dece muziku volim najviše. Muzikom sam počeo da se bavim u trećem razredu osnovne škole kada sam napravio svoj bend. Tada smo pisali neke pesme. Tako je počelo kroz školu, blok flauta, klarinet, gitaru, bubanj sam svirao u vojnom orkestru.
Koji instrument volite najviše?
To je gitara i još uvek volim da je uzmem i da uvežbavam. Volim da sviram bubnjeve, međutim, to stvara veliku buku. Danas najviše koristim miš pomoću koga radim u studiju.
Radili ste filmsku muziku. Da li je nju teško raditi?
Moje prvo iskustvo sa filmskom muzikom bilo je kada sam završavao fakultet 1994. godine i radio sam sa Srdanom Golubovićem. To je period kada smo se ložili na gitaru i pokušali smo da to napravimo na najbolji način.
Zašto je trebalo da prođe 15 godina da ponovo kompunujete muziku za film i kako je nastala muzika za film „Mali Budo“ i „Jesen samuraja“?
To su bile prelomne godine, godine rata i mi smi sve više posvetili tada estradi, na kojoj smo bili veoma traženi. Meni su Danilo Bećković i Dimitrije Vojnov jedni od najužih prijatelja. Kada su oni konkurisali za sredstva, pozvali su me na piće i da li mi scenario da pročitam. Ja sam odlučio da radim muziku i odmah sam znao kakve bi sekvence koristio. I od kratkometražnog filma nastao je dugometražni. Nakon što je „Mali Budo“ doživeo veliki uspeh Danilo i Dimitrije su odlučili da snimaju novi film. Svi su mislili da će „Jesen samuraja“ biti nastavak „Malog Bude“ što namerno nismo želeli. Ubacio sam hevi metal koji je asocirao na 90. godine.
Igrali ste u nekim predstavama i igrali ste di–džeja u “Malom Budi“ i šta možete da nam kažete o glumi?
Gluma je moja nesuđena ljubav. Volim da glumim, ali kada bih morao da igram u pozorištu gde se predstave ponavljaju 100-200 puta ponovo, ja to ne bih uspeo zbog moje lenjosti. Prvu premijeru odigram sjajno, a onda bih zaboravio tekst tokom vremena.
Šta mislite o repu i da li će on trajati neko vreme?
Svaka generacija ima neku svoju muziku, to je sociološka promena koja utiče na svakog. Na primer, Čarli Parker je mrzeo iz dna duše rokenrol, tako su pankeri mrzeli rok. To je sasvim normalno u muzici. Za 10 do 20 godina o repu će se pričati kao o dobroj muzici.
Da li duže žive balade ili brže pesme?
Balade dosta dugo žive, ali i brže pesme se ugase i onda ponovo eksplodiraju i vraćaju se.
Kakvo je bilo vaše Evrovizijsko iskustvo?
To je jedno divno iskustvo. Ja te godine nisam želeo da budem prvi već slučajno drugi. Jako je intersesantno to evrovizijsko prokletstvo, kada vas svi zovu i vi ste važni. Ja sam se toga brzo otarasio. Na Evroviziji je najinteresantnije što vas sve kamere prate i to je više od 300 kamera, više nego za Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Ko je vaš omiljeni pevač?
To je Red Merkur.
Ko je najviše uticao na vaš rad?
Skupljaš i kradeš zanat od svih. Najviše sam naučio od Dragana Vukićevića koji je sa mnom radio u studiju 10 godina. Njega je sve mrzelo i ja sam pokupio od njega lenjivost.
Radili ste muziku za Flamingose i kako je bilo raditi na tom projektu?
Flamingosi su najlepši projekat u kome sam ja bio treći član zajedno sa Ognjenom i Marinkom. Svako od nas je imao svoje poslove i ovo smo radili sa zadovoljstvom. Naša dobra energija dopala se ljudima upravo zbog toga što smo se mi zabavljali.
Na RTS-u ste učestvovali u emisiji u kojoj ste kuvali. Šta za vas predstavlja kuvanje?
Kuvanje je moj hobi. Veoma volim da kuvam što se vidi po meni. Ova izolacija mi nije dobro došla je stalno nešto kuvam. Za mene je kuvanje jedan kreativan posao.
Da li pripremate nešto novo?
Sa Angelinom pripremam njen album, radim muziku za jednu veliku seriju i još jedan film.
Razgovarala: Mirjana Ranđelović
Topličanka je duša od žene.
