Ове године од 20. до 26. априла обележава се Европска недеља имунизације, Ово има за циљ промовисање вакцинације као кључне здравствене мере за контролисање и елиминисање заразних болести које угрожавају живот.
Шта је вакцина и како је настала?
Британски лекар Едвард Џенер је 1796. године проучавао кравље богиње и дошао до закључка да особа која је прележала кравље постаје отпорна и на мале богиње. Две године касније представља свој „лек“ чији је назив изведен из имена крављих богиња Variolae vaccinae.
Вакцина представља препарат антиген микроорганизама који се даје особама како би се тело унапред заштитило од инфекције тим микроорганизмом. Постоји неколико врста вакцина:
- Живе вакцине – садрже живе ослабљене узрочнике болести. Имунски одговор је веома изражен
- Мртве вакцине – садрже инактивисане узрочнике болести. Имунски одговор је слабији па је потребно дати две или три дозе вакцине. Оне могу бити вирусне и бактеријске
- Фракционе вакцине – садрже одређене делове антигена узрочника болести
- Анатоксичне вакцине – садрже или измењене токсине или анатоксине (детоксиковане токсине) узрочника болести. Ове вакцине спречавају болест, али не и инфекцију датим узрочником. Овакве су вакцине против дифтерије и тетануса.
- Вакцине настале генским инжињерингом – ове вакцине настају DNK рекомбинацијама при чему се део генетичког материјала антиген вируса комбинује са гљивицама квасца. Вакцина која се активно примењује је вакцина против вирусног хепатитиса В
- Комбиноване и моновалентне вакцине – моновалентне вакцине садрже само један антиген док комбиноване имају по неколико антигена. Комбиноване вакцине смањују број апликација вакцина а често тако удружени антигени доводе до бољег подстицаја имуног система
Светска здравствена организација је лиценцирала вакцине за 25 специфичних инфекција што вирусних што бактеријских.
Картон вакцинација
У нашој земљи постоји одређени број обавезних вакцина које се примају према календару вакцинације.
На самом рођењу беба добија вакцину против туберкулозе тзв. BSG. Затим се започиње вакцинација против тетануса, дифтерије, великог (магарећег) кашља, полиомијелитиса (дечје парализе) и менингитиса (изазивач Hemofilus influece B) такозвана Pentaxim вакцина. До краја друге године живота детету се даје MMR вакцина као заштита од малих богиња, заушки и рубеоле.
Касније током живота примају се ревакцинације које обнављају имунски одговор у телу и настављају да га штите.
Поред обавезних вакцина постоје и оне које се добијају на захтев или уколико се процени да је особа у повећаном ризику од заразе. Тако постоји сезонска вакцинација против вируса грипа која није обавезна. Као и вакцина против тетануса која се даје повређеним лицима као заштита.
Битно је рећи да нема вакцина за све болести, али се тежи да се оне високо заразне лече вакцином. Једна од инфективних болести која је међу првима искорењена у свету захваљујући вакцини су велике богиње, изазивач вирус вариоле.
Још једна важна чињеница је та да вакцина не значи да смо 100% заштићени. У многоме зависи од самог организма како ће се и колико припремити за „упад“.
Реакције на вакцину
Као и код осталих лекова и код вакцина постоје нуспојаве које се разликују од особе до особе, јер се и наши имунски системи разликују. Најчешће су то благе реакције локалног типа које пролазе без терапије и последица по здравље. Тешке алергијске реакције су ретке, али се ипак дешавају услед преосетљивости на неку компоненту вакцине. Могу се јавити у неколико минута до неколико сати од апликације, а симптоми су копривњача, пад притиска, отежано дисање или отицање уста и грла. Важно је одмах се јавити лекару. Постоје групе особа којима се не даје вакцина одређеног типа
– особама које су имале анафилактички шок при првој апликацији вакцине
-деци која имају неку врсту енцефалопатије након аплицирања вакцина против дифтерије, тетануса или великог кашља
-деци са тешким имунодифицијенцијама не даје се вакцина против Rota вируса
-деци која су имала различите врсте „увртања“ црева не треба давати вакцину против Rota вируса
Труднице и имунокомпромитоване особе имају привремену контраиндикацију па им се не дају вакцине.
Вакцине против тумора
Посебну пажњу у свету имају вакцине против тумора, посебно против рака плућа и рака грлића материце. Вакцина против рака плућа се не користи превентивно већ код оболелих који испуњавају одређене критеријуме, најбитнији је да је дошло до стабилизације болести након терапије. Вакцина против рака грлића материце је у основи вакцина против HPV вируса који изазива промене грлића материце. Препорука је апликација код сексуално неактивних жена пре било какве вероватноће да је особа већ заражена HPV вирусом. За сада ова вакцина не искључује могућност заразе иако је особа вакцинисана.
Пасивна имунизација
У светлу скорашњих дешавања морамо споменути и имунизацију крвном плазмом. При овом поступку се готова антитела из крви опорављене особе преносе у крв оболеле особе. Она делују тако што за почетак успоравају инфекцију, боре се са њом и дају времена имуном систему оболелог да се боље одреагује. Ово је такозвана пасивна имунизација која не искључује друге облике лечења. Ова врста имунизације пружа заштити свега коју недељу али довољно да спречи веће компликације код оболелог.
Светска здравствена организација тежи стварању популационог-колективног имунитета, који ће штитити популацију на глобалном нивоу. Циљ је потпуно искорењавање заразних болести код којих је инфективност велика као и стопа смртности. Тако је мото ове недеље имунизације „Спречи. Заштити. Вакциниши.“
