Димитрије Војнов: Доносити тешке одлуке уопште није лагано

Димитрије „Мита“ Војнов је српски драматург, сценариста, глумац и филмски критичар. Уредник је филмског блога „Доба невиности“, који је посвећен критици и праћењу српског филма. Његова најпознатија улога је улога дечака Зорана у филму Горана Марковића „Тито и ја“. Играо је и у филмовима ,,Византијско плаво“, ,,Ми нисмо анђели 3“ и ,,Парада“. Написао је сценарио за филмове „Мали Будо“, „Јесен самураја“, „Eдерлези Рајзинг“ и ТВ серију ,,Државни службеник“.

Како је било играти у филму „Тито и ја“?

Ја сам на аудицију отишао са сестром од ујака и добио сам улогу. Бити дете глумац је веома напорно.Тада сам заиста видео колико је тешко снимати и одржати концентрацију читаво снимање. Ми смо тада снимали 48 дана и то је веома напоран посао за једно дете које има 9 година. За мене то је била једна занимљива прилика да упознам тај свет.

Какав је  био однос старијих глумаца према вама ?

Било је јако чудно када играте са Радетом и Оливером Марковић који вама играју бабу и деду. Све су то били познати глумци, највише сцена сам имао са Лазаром Ристовским који тада није био популаран глумац, његове су улоге биле у успону. Његов однос је био веома добар према нама. Са свима сам имао добар однос, јер сам био стрпљив, нисам много гњавио. Све то почело је да ме смара три пута више него њих. У добром сећању су ми остали сви глумачки погледи, имао сам среће да играм са легендама српске кинематографије о чему многи глумци сањају.

Зашто сте одустали од глуме?

Када сам први пут себе видео у монтажи код редитеља Горана Марковића било ми је све теже да глумим. Дете глумац је веома другачије него када играте као одрасли глумац. Од тада нисам желео да глума буде мој позив. Глумио сам касније због џепарца. Да бих био глумац сада морам да разумем коју поруку желим да прикажем, ако то не налазим у улози, онда је банално да глумим. Последњи пут сам глумио код Срђана Драгојевића у филму ,,Парада“ који ме је замолио да играм свештеника. Знајући да ће се он зезати одбио сам ту улогу и на крају сам одиграо улогу коју сам сам написао.

Како сте уписали драматургију?

Ја сам хтео да упишем режију и то је била моја животна жеља. Међутим, пре пријемног сам се повредио и то је била тешка повреда да бих могао да снимам сцене по граду. И одлuчио сам да упишем драматургију по савету мог друга Александра Радивојевића и нисам зажалио. Ту сам пронашао себе. Доносити тешке одлуке уопште није лагано.

Како је настала ваша љубав према филмској критици?

Много волим да гледам филмове и од средње школе водио сам дневник филмова. У њему сам записивао своје мишљење о филму и улогама што ми је касније много помогло на факултету.Тако да кроз критике сам схватио како аутор треба да се постави према филму који  ствара. Препоручујем и вама да водите дневник јер јако важно да знате шта вам је битно.

Какву сте инспирацију имали за сценарио филма „Мали Буда“?

Сценарио сам урадио заједно са редитељем Данилом Бећковићем једног поподнева код мене кући. Први мотив наше приче била је крвна освета и то је требао да буде краткометражни филм. Ми смо смислили како Мали Буда долази у једну гаражу у Београду. Када смо касније схватили да овај филм може да буде целовечерњи, ми смо увели једну драмску иронију што се није свидело Марку Панићу, продуценту. Драго ми је да смо на културолошки начин допринели лику једног савременог Црногорца.

Да ли постоји нека занимљивост са снимања?

Постоји занимљивост како су ликови добили имена. Лик Мали Буда добио је име због једног  дома културе у Црној Гори и једног студента о коме ми је причао мој пријатељ, Будe Томићa. Ја сам касније то заборавио да изменим. И лик др Павићевића имао је свог стварног лика, односно постојало је то име и презиме политичара Павићевића.

Да ли је лакше снимити филм или ТВ серију ?

Све зависи чиме желиш да се бавиш и каква је твоја прича. У филму мораш тачно у онолико колико времена траје  да искажеш шта желиш, док у серији можеш да додаш много више прича и детаља и да то траје много више времена. Теже је код серија што морају прецизно да се поштују рокови и свака промена утиче на многе ликове. Веома сам задовољан како сам урадио сценарио за серију ,,Државни службеник “, али има и неких сцена које бих променио. Обиман је то посао када сте једини сценариста.

Радили сте филм  „Eдерлези Рајзинг“. Какви су ваши утисци?

„Eдерлези Рајзинг“ је научнофантастични филм који сам урадио са Лазаром Бодрожем на енглеском језику. Јако сам поносан што је један такав пројекат урађен у Србији и да је могуће да и ми радимо овакве пројекте. Драго ми је што је филм добро прихваћен у свету, то сведочи да стално добијам мејлове од људи широм света.

Да ли радите на неком новом пројекту?

Радим на три нова пројекта. Један је филм који ја и Данило Бећковић радимо са једном јужно-корејском продукцијом. Филм говори о једном фудбалеру који долази из Јужне Кореје у Београд и њега прати тајни агент који се суочава са великом корупцијом у фудбалу Србије. Радим на једној серији и филму који говори о бившој Југославији 80-их година и главни протагонисти филма су чланови једног бенда.Најновији пројекат који ће публика ускоро видети је друга сезона серије ,,Државни службеник “.

Ваша порука за младе?

Будите стрпљиви и радите оно што волите.Све ово ће проћи и поново ћемо се дружити са својим пријатељима.

Разговарала: Мирјана Ранђеловић

Душа од жене

Топличанка је душа од жене.