Dimitrije Vojnov: Donositi teške odluke uopšte nije lagano

Dimitrije „Mita“ Vojnov je srpski dramaturg, scenarista, glumac i filmski kritičar. Urednik je filmskog bloga „Doba nevinosti“, koji je posvećen kritici i praćenju srpskog filma. Njegova najpoznatija uloga je uloga dečaka Zorana u filmu Gorana Markovića „Tito i ja“. Igrao je i u filmovima ,,Vizantijsko plavo“, ,,Mi nismo anđeli 3“ i ,,Parada“. Napisao je scenario za filmove „Mali Budo“, „Jesen samuraja“, „Ederlezi Rajzing“ i TV seriju ,,Državni službenik“.

Kako je bilo igrati u filmu „Tito i ja“?

Ja sam na audiciju otišao sa sestrom od ujaka i dobio sam ulogu. Biti dete glumac je veoma naporno.Tada sam zaista video koliko je teško snimati i održati koncentraciju čitavo snimanje. Mi smo tada snimali 48 dana i to je veoma naporan posao za jedno dete koje ima 9 godina. Za mene to je bila jedna zanimljiva prilika da upoznam taj svet.

Kakav je  bio odnos starijih glumaca prema vama ?

Bilo je jako čudno kada igrate sa Radetom i Oliverom Marković koji vama igraju babu i dedu. Sve su to bili poznati glumci, najviše scena sam imao sa Lazarom Ristovskim koji tada nije bio popularan glumac, njegove su uloge bile u usponu. Njegov odnos je bio veoma dobar prema nama. Sa svima sam imao dobar odnos, jer sam bio strpljiv, nisam mnogo gnjavio. Sve to počelo je da me smara tri puta više nego njih. U dobrom sećanju su mi ostali svi glumački pogledi, imao sam sreće da igram sa legendama srpske kinematografije o čemu mnogi glumci sanjaju.

Zašto ste odustali od glume?

Kada sam prvi put sebe video u montaži kod reditelja Gorana Markovića bilo mi je sve teže da glumim. Dete glumac je veoma drugačije nego kada igrate kao odrasli glumac. Od tada nisam želeo da gluma bude moj poziv. Glumio sam kasnije zbog džeparca. Da bih bio glumac sada moram da razumem koju poruku želim da prikažem, ako to ne nalazim u ulozi, onda je banalno da glumim. Poslednji put sam glumio kod Srđana Dragojevića u filmu ,,Parada“ koji me je zamolio da igram sveštenika. Znajući da će se on zezati odbio sam tu ulogu i na kraju sam odigrao ulogu koju sam sam napisao.

Kako ste upisali dramaturgiju?

Ja sam hteo da upišem režiju i to je bila moja životna želja. Međutim, pre prijemnog sam se povredio i to je bila teška povreda da bih mogao da snimam scene po gradu. I odlučio sam da upišem dramaturgiju po savetu mog druga Aleksandra Radivojevića i nisam zažalio. Tu sam pronašao sebe. Donositi teške odluke uopšte nije lagano.

Kako je nastala vaša ljubav prema filmskoj kritici?

Mnogo volim da gledam filmove i od srednje škole vodio sam dnevnik filmova. U njemu sam zapisivao svoje mišljenje o filmu i ulogama što mi je kasnije mnogo pomoglo na fakultetu.Tako da kroz kritike sam shvatio kako autor treba da se postavi prema filmu koji  stvara. Preporučujem i vama da vodite dnevnik jer jako važno da znate šta vam je bitno.

Kakvu ste inspiraciju imali za scenario filma „Mali Buda“?

Scenario sam uradio zajedno sa rediteljem Danilom Bećkovićem jednog popodneva kod mene kući. Prvi motiv naše priče bila je krvna osveta i to je trebao da bude kratkometražni film. Mi smo smislili kako Mali Buda dolazi u jednu garažu u Beogradu. Kada smo kasnije shvatili da ovaj film može da bude celovečernji, mi smo uveli jednu dramsku ironiju što se nije svidelo Marku Paniću, producentu. Drago mi je da smo na kulturološki način doprineli liku jednog savremenog Crnogorca.

Da li postoji neka zanimljivost sa snimanja?

Postoji zanimljivost kako su likovi dobili imena. Lik Mali Buda dobio je ime zbog jednog  doma kulture u Crnoj Gori i jednog studenta o kome mi je pričao moj prijatelj, Bude Tomića. Ja sam kasnije to zaboravio da izmenim. I lik dr Pavićevića imao je svog stvarnog lika, odnosno postojalo je to ime i prezime političara Pavićevića.

Da li je lakše snimiti film ili TV seriju ?

Sve zavisi čime želiš da se baviš i kakva je tvoja priča. U filmu moraš tačno u onoliko koliko vremena traje  da iskažeš šta želiš, dok u seriji možeš da dodaš mnogo više priča i detalja i da to traje mnogo više vremena. Teže je kod serija što moraju precizno da se poštuju rokovi i svaka promena utiče na mnoge likove. Veoma sam zadovoljan kako sam uradio scenario za seriju ,,Državni službenik “, ali ima i nekih scena koje bih promenio. Obiman je to posao kada ste jedini scenarista.

Radili ste film  „Ederlezi Rajzing“. Kakvi su vaši utisci?

„Ederlezi Rajzing“ je naučnofantastični film koji sam uradio sa Lazarom Bodrožem na engleskom jeziku. Jako sam ponosan što je jedan takav projekat urađen u Srbiji i da je moguće da i mi radimo ovakve projekte. Drago mi je što je film dobro prihvaćen u svetu, to svedoči da stalno dobijam mejlove od ljudi širom sveta.

Da li radite na nekom novom projektu?

Radim na tri nova projekta. Jedan je film koji ja i Danilo Bećković radimo sa jednom južno-korejskom produkcijom. Film govori o jednom fudbaleru koji dolazi iz Južne Koreje u Beograd i njega prati tajni agent koji se suočava sa velikom korupcijom u fudbalu Srbije. Radim na jednoj seriji i filmu koji govori o bivšoj Jugoslaviji 80-ih godina i glavni protagonisti filma su članovi jednog benda.Najnoviji projekat koji će publika uskoro videti je druga sezona serije ,,Državni službenik “.

Vaša poruka za mlade?

Budite strpljivi i radite ono što volite.Sve ovo će proći i ponovo ćemo se družiti sa svojim prijateljima.

Razgovarala: Mirjana Ranđelović

Duša od žene

Topličanka je duša od žene.