Branka Bešević Gajić: Režija je moralan posao

0
branka-bešević-gajić
Foto: Jutjub,printskrin

Branka Bešević Gajić je srpska filmska i televizijska  rediteljka, master dramski i audiovizuelni umetnik. Režirala je filmove „Lauš“, „Dom anđela – Sveta Kumanica“, “Sveti Mardarije ,vladika bez adrese“, “San na javi“, „Jedan od tri“, „Milojev dar“ i  120 epizoda jutarnjeg programa na Studio B i TV seriju u „Apartmanu sa Zoranom i Dejanom“.

Zajedno sa profesorom Goranom Pekovićem, pionir je novog žanra forenzičkog trilera.Njen film „Lauš“ prikazivan je na svim festivalima  u Americi, Australiji, Južnoj Africi, Rusiji i Kini . Dobitnica je mnogih nagrada: GRAND PRI za scenario filma Dom anđela na Festivalu međunarodnog dokumentarnog filma u Velikoj Plani (2017) Nagrada dr DEJAN KOSANOVIĆ za najbolji diplomski-master rad FDU…

Kada ste zavoleli film?

Sa sedam godina pogledala sam film „Oficir sa ružom“ u kome je igrao Žarko Laušević i mamu sam pitala čime se bavi ovaj čika. Mama me je pitala da li bi ti da  budeš vojnik ili oni koji rade na filmu. Kasnije mi je objasnila da je on glumac. Od tada sam znala da je to posao kojim ću se baviti. Od osnovne škole sam bila član Dramskog studija Pančevo i ja sam odrasla u tom svetu. Kroz dramski studio smo radili sve i režiju, glumu, pisali dramski scenario. Kada sam otišla u dramski studio kod Radovana Miljanića on mi je rekao da mi gluma ne treba da sam ja dobar režiser. Od tada je krenuo moj put. Potom sam položila audiciju kod pokojnog glumca Milenka Zablaćanskog ,kod koga je bilo teže proći audiciju nego na FDU i posle toga upisala sam Fakultet dramskih umetnosti.

Kako ste odlučili da stvorite film „Lauš“ i koliko je bilo teško da ovaj film nastane?

Odmalena Žarko Laušević je bio moj omiljeni glumac i to što mu se dogodilo je veoma tragično. Želela sam da prikažem njegovu sudbinu kao svedočanstvo jednog čoveka koji je stradao zbog lošeg vremena. Još na fakultetu sam želela da snimim ovaj film, međutim umesto njega snimila sam film „Dom anđela-Sveta Kumanica“. Bilo je jako teško snimiti ovaj film, jer je trebalo stupiti u kontakt sa Žarkom Lauševićem i tražiti njegovu dozvolu za snimanje. Uspela sam da stupim sa njim u kontakt zahvaljujući Irfanu Mensuru. Žarko prvo nije želeo da se snimi taj film, rekao mi je da bolje radim neki drugi. Ja sam uspela da dobijem njegovu dozvolu kada je video koliko sam bila uporna i na osnovu priče koju sam želela da prikažem, u tome mi je dosta pomogao profesor Minja Dedić koji je bio i Žarkov profesor.

Kako je reagovao Žarko Laušević kada je video film?

Film mu se svideo i čestitao mi je na hrabrosti koju sam imala da ovaj film nastane. Kada mi je bila potrebna preporuka za moje doktorske studije, ja sam ga zamolila da mi je napiše i on je javno rekao da je moj film svedočanstvo  jednog doba i da sam autor od koga se mnogo očekuje.

laušević-branka-bešević-gajić
Film “Lauš”, foto: IMDB

Radili ste film „Dom anđela“, koji je prvi foreznički triler kod nas. Da li je bilo teško istraživati o ovom filmu, pošto znamo koliko je teško naći pouzdane činjenice o istoriji Srbije u srednjem veku?

Ja veoma volim da istražujem i uopšte nije teško kada imate sve istinite podatke i kada kontaktirate prave stručnjake. Na ovom filmu meni je stručni konsultant bio akademik i direktor Prijepoljskog muzeja Slavoljub Pušić i mnogo mi je pomogao. Ovaj film je urađen uz blagoslov crkve, što je meni veoma važno kao verniku. Zaista je bilo divno videti pun Sava Centar i  to mi je govorilo da sam uradila dobar film.

Koja je razlika između dokumentarnog i igranog filma po Vama?

Najveća razlika je budžet, rad je sličan kada je u pitanju scenario, knjiga snimanja. U obe vrste filma bitno je istraživanje. Da što tačnije rekonstruišemo epohu, da istražimo kakav je bio govor, kako su se oblačili. Bitno je istražiti detaljno lokacije gde će se vršiti snimanje, mi smo, na primer, u jednom filmu ponovili 36. dublova zbog zvuka testere. Na igranom filmu, ukoliko vi niste autor scenarija i ako režiser nema slobodne volje ne može da izvuče ono što želi, treba prepustiti film nekom svom kolegi.

Kako je bilo raditi režiju jutarnjeg programa u Studiju B i počemu se televizijska režija razlikuje od filmske?

Režija je moralan posao i treba imati studiozan pristup prema poslu koji radite. Meni je teže bilo raditi 120 epizoda jutarnjeg programa nego filmove. Iako je to informativan program želela sam da unesem dramski sadržaj, da gledaocima bude interesantnije. Međutim, produkciji se nije svideo moj način rada, pa su me zamenili. I dok sam radila na tom projektu dešavale su se greške koje ja ne volim. Zadovoljna sam jer sam tada uradila TV seriju od 3 epizode „Apartman sa Zoranom i Dejanom“.

Uradili ste film „Milojev dar“, čije je prikazivanje odloženo zbog aktuelne situacije. Šta možete da nam kažete o ovom filmu?

Ovo je igrani film koji govori o srpskom junaku i podvižniku Miloju Nikoliću. Radnja je smeštena u period  II balkanskog rata 1913. godine. Glavni junak je šest puta ranjen i kada je ležao u bolnici, jednom kapetanu je trebala da se presadi koža i on je dao deo svoje kože. Nije želeo da to iko zna, međutim to je došlo do kralja Petra i on je odlikovan najvećim odlikovanjem za hrabrost Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Jedna predivna priča jer film prati i ljubav Miloja Nikolića sa bolničarkom.

Da li ste u filmu „Milojev dar“ želeli da pokažete emociju ili okolnosti koje utiču na glavni lik?

Želela sam da glavni glumac ima distancu prema liku i na taj način iskaže svoje emocije na pravi način.Zbog toga sam održala sa glumcima nekoliko čitajućih proba koja se su nam pomogle u gradnji celog filma.

Da li radite na nekom novom projektu i da li ćete raditi još filmova koji se tiču vere i crkve?

Ja bih volela da radim filmove o veri i crkvi jer to obuhvata moj senzabilitet,takvi filmovi me inspirišu i moja su duhovna hrana, ali to ne zavisi od mene već od producenata. U budućnosti imam u planu da radim film o vladiki Nikolaju i dalje sam u pregovorima sa nekim producentima. Film je smešten na Ohridsko jezero i kroz putovanje bračnog para, koji se upoznaje sa likom vladike  Nikolaja, prikazano je celo njegovo delo. Moralno je da crkveni velikodostojnici i ljudi iz SPC znaju i budu upućeni i ja imam blagoslov crkve koji mi je dao počivši vladika Milutin.

Razgovarala: Mirjana Ranđelović

Intervju je urađen u okviru onlajn tribina koje je pokrenuo Film Klub Prokuplje