Ја у слици и речи – Даница Павићевић

0
деца-поље
Фото: Pixabay.com

Зовем се Даница. Мама ми је причала да сам име добила по баби, маминој мами. Причала ми је како је Даница звезда на небу, и то најсјајнија. Моја баба је имала зелене очи које су увек сијале. И моје очи сијају. Мама када ми купи играчку коју желим, очи ми се цакле, сијају, од среће и задовољства.

Волим да се играм. Нарочито у парку који се налази у близини нашег стана.Окупимо се нас неколико другарица из разреда, донесемо играчке и играмо се. Моја омиљена играчкица је Лол луткица коју имају готово све моје другарице.

Идем у музичку школу, имам код куће клавир и вежбам. Прича о Моцарту ме је задивила. Била сам са мамом у Салцбургу у Моцартовој кући. Сањам да и ја као Моцарт свирам. Моцарт је имао прстен, чаробан прстен, па је због тога тако лепо свирао. Тражила сам од маме да ми купи такав прстен, да и ја лепо свирам, да мање вежбам.

Мој дан изгледа тако што на почетку, како се пробудимо, моја сестра каже: „Дацо, хајде да се играмо“. И тако креће игра. Одемо у велику собу, извадимо све играчке, и играмо се. Моја сестра воли коње и има играчку коња који има крила. Ја узмем свој Лол и тако се играмо. Готово се никада не посвађамо.

Затим, ако имам нешто за домаћи, урадим и онда идемо напоље. Кад је лепо време играм се ластиша, прескачем вијачу или возим тротинет или ролере. Све време сестра ми прави друштво.

Поред парка има и луна парк. Сестра и ја често скачемо на трамболини.

Мама ми често каже да сам немирна, али послушна девојчица. Весела сам, волим природу, волим да сам пуно времена напољу, нарочито када је лепо време, када сунце сија. Волим да облачим сукњице и хаљине које су светлих боја. Волим да певам.

Мама ми каже да сам права беба, ал’ ја не желим да одрастем.

Пише: Даница Павићевић, ученица другог разреда ОШ „Ђорђе Крстић“ из Београда

Прва награда за млађе разреде на конкурсу „Ја у слици и речи„.