Да немам дом, маму и тату,
Не бих знао зашто плачу друга деца,
Радостан сам што постојим,
Што нисам сам када ми душа клеца.
Имам рођаке, пса и друга,
И не знам како боли самоћа,
Мило ми је што постојим,
Што и ја некоме могу помоћи.
Веселим се сваком новом дану,
Новом сунцу,игри и срећи,
Мило ми је што постојим,
Што могу и ја поносно рећи:
ПОСТОЈИМ И ДИШЕМ,
СИЈАМ ЗЛАТНИМ СЈАЈЕМ,
РАСТЕМ И ПИШЕМ,
СВЕТЕ, И ЈА СЕБЕ ДАЈЕМ!
Александар Анђелковић, ученик 7. разреда и добитница прве награде на конкурсу “Ја у слици и речи” за старије разреде.
Топличанка је душа од жене.
