Došao je ovde čekati svoju vizu za Kanadu.
U jednu iz najtoplijih zemalja, u onu koja važi za najhladniju. Slučajnost ili ironija sudbine?
Ostao je, zbog trenutnog haosa u svetu. Onoga koji zaustavlja. Zamrzava. Baca niz reku, ili, pak, uzdiže. Veoma retke.
On vozi. Čeka. Zna da će njegov trenutak doći. Kako? Pa, jer veruje.
A ima li čega većeg od toga? Šta drugo, sem vere i samih sebe, imamo ikada i zasigurno? Baš ništa. Ova situacija je to najbistrije i pokazala.
Kao Tom Henks, u onom simpatičnom filmu (mada, koji njegov nije?), na terminalu, gde se njegov život odlaže, a možda samim time i u najvećoj meri odvija.
Svi smo mi, zapravo, mnogi, trenutno na nekim svojim terminalima. Strpljivo, ili manje, čekamo naš polazak. Možda i povratak.
A dotad nam valja svašta shvatiti. Razmisliti. Spoznati.
Pa valjda se sve ovo sa nekim razlogom desilo?
Verovaćemo da jeste.
Piše: Gordana Bajović
Topličanka je duša od žene.
