Ћао мила, овде тата

0
тата-кћерка
Фото: Unsplash.com

23.22

Ћао, мила. Овде тата. Јављам ти се. Управо сам пролетео поред месеца, нисам могао да се заустављам дуго. Журим да обиђем остале галаксије. Топло ми је не брини. Овде је увек сунчано. У другим световима има и песка, па када дуне неки јачи ветар, морам да застајем и жмурим толико дуго, да заборавим колико је сати. Заправо и заборавио сам. Овде време не постоји и узалудно га је мерити. Некад погледам на левој руци, али мој сат сам одавно оставио твом брату. Ја нисам комета, ако су ти тако причали, па су ми заварали пут, они који ништа о овоме не знају. Не знам ти ни ја, мила. Знам само да је много далеко, даље и од Нила, овде где сам ја и тамо где станујеш ти. Знам да сте мењали улицу, број и стан. Знам да путујеш на предавања оном бициклом што је била доста већа од тебе када сам ти је купио. Знам да си одрасла и да више немаш другарицу. Али не брини, знам да ће твој осмех већ привући некога теби сличног. Не стиди се да носиш гумене чизме и не стиди се што ти коса није прикладне дужине. Не боји се сунца и допусти му да те опржи, и ја бих поново волео, макар мало, да га осетим.

02.34

Ћао, мила. Овде тата. Поново ти се јављам. Управо сам се удаљио од Земље. Али сам и даље ту. Немам компас за свемир, па га можда открију ускоро. Мимоишли смо се у једном сну. Ниси се окренула да видиш да ли неко и даље седи на оној клупи, на којој си само ти, као мала, седела. Срели смо се једном испод оног брда које си заборавила и у оном јутру на тераси, које си сама докечала. Срећемо се много чешће него што мислиш. Сретнемо се у твом осмеху, оном сакривеном погледу и свим оним сузама и цвећу које си ми донела. А ниси требала.

04.50

Ћао мила. Овде тата. Не знам када ћемо се поново чути. Слаб је сигнал овде, али и ветар омета правац мог кретања. И даље је сунце и свуда је песак. Немој се љутити ако прође много времена, а ја ти се не јавим. Не знам куда путујем. Али буди добро. Не долази касно, да се не љути мама. Не отварај она врата за која ниси сигурна и не корачај оним путем чији крај ниси спремна да видиш. Диви се дрвећу и цветај, мила моја. Као оно цвеће које смо брали на ливадама изнад наше куће. Не плачи док гледаш слике и читаш моје књиге. У свим деловима неба сам и изнад тога, ја и даље живим. Буди добро, мила. Само буди добро. Воли те, тата.

Пише: Викторија Марковић