Iz dubine vode, daveći se, izvlačim mrvice odsjaja da začinim izgled stvari. Poslednjih dana me baš nešto mrzi. Sve kao hoću, a neću… Kad počnem, ne ide… Ne ide i gotovo.
U ovim danima je dobro gledati kako lišće pada. A pada, kad nema više svrhe da ostane gore. Pada, da ga raznese vetar i usitni, da ga pogaze dokoni ljudi. Naredne godine ponovo će neko novo lišće zeleneti naše drvo.
U godini 365 dana koji se sapliću o okrnjene snove. Svaki dan je izazov i život onda liči na ratište, na bojno polje umornih ratnika. Oni su žedni, promrzli i išibani. Počinjem da ličim na čoveka na izmaku snage. I tad se lomi u tebi – da ostaneš ili da odeš.
– Što ti ne odeš, kad već nemaš cilj?
-Ti tako ne misliš stvarno… Znam te.
– Sad sam ozbiljna!
Znamo li uopšte granicu trpljenja? Gde se zavukao onaj sjaj nade koji nas je budio izjutra?
Nevoljno smo se budili, ali smo bar znali – imali smo cilj. Šta je uopšte dovoljno?
Čini mi se, izgubili smo se u nedovoljnom, pa razgrćemo reči da iskopamo neku sjajnu da nas veže.
– Ne volim te dovoljno da bih živeo sa tobom – govori sa strepnjom.
Dok se moje srce raznizavalo, postajala sam hladna. Telo danima neobično podrhtava. Nije to obična jeza, to je jeza nemoći, kada ništa ne može da te ugreje.
Misli se smenjuju brže, nego što može bilo ko da zamisli. Šta da kažem, šta da uradim, da li da odem, da li da plačem, da li da nestanem negde…
Ljudi vole da ti vide nemoć.
Ljudi vole da te čačnu tamo, gde si najslabiji.
Ljudi su sa dva lica i tri lažna osmeha.
Sreća, ima više onih, zbog kojih tvoj život ipak ima smisla.
Imala sam 25 kad sam otišla da budem svoja. I svi su me pustili. Sa 30 znam da nisam pogrešila. Sada, kada bi moja majka morala da sedi pored mene i grca zbog mojih neuspeha, ja bih bila njanjava devojčica koja nema cilj, koja treba da se povlači i ode kad zagusti.
Kad imaš 30, kasno je da se kaješ što nisi nešto drugačije. Moraš da guliš sopstvena kolena i da istrpiš šibanja koja si zaslužio.
Često misliš da je bolje da se nisi rodio, da bi neko drugi bolje prošao i imao mudrije izbore.
Svi neuspesi su samo tvoji. Briga te za ceo svet! Ako imaš cilj, nemoj slučajno da odeš! Ako nemaš cilj, što da ostaneš!?
Neki ljudi te neće voleti zbog toga ko si i šta radiš.
Neki ljudi će učiniti sve da te bace pod noge.
Neki ljudi će te voleti bez razloga, a nekima nikada neće biti „dovoljno“ za bilo kakav zajednički cilj.
Zato, u krevet pusti samo svoje snove, koje ćeš da ostvariš, tako što će ti tvoj cilj biti primaran.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
