Da li znaš šta je prihvatanje sebe u svakom trenutku života ? To je deo življenja, kada shvatiš da ti ljudi dodaju opisne prideve bez cenzure. I prihvatiš. Uz svaki opisni pridev (ne zaboravi) kao načelo ide i hrabra imenica, koja nema zamenicu – žena.
Razvedena žena nije isto što i nemoralna. Samo je teško prihvatiti život u maloj sredini, gde se ti ne pitaš za to ko si i kakav si. Ali, važno je samo da se osmehuješ i namiguješ na izrečeno. Dodaci se dodaju i kolačima, da bi bili slađi. Tako i ženi.
-Ne znam za tebe, ali ja sam prihvatila da me zovu „razvedenom ženom“…
-A zamisli kad kažu „raspuštenica“? Ja se odmah osetim nekako „raspuštenom“. To je kao kad odeš na letnji raspust, odmoriš, izlenčariš, misliš malo više na sebe. Šta je, uostalom, tu loše!?
-U pravu si. Ništa. Ja sam već pet godina na raspustu i uopšte mi nije loše.
Snaga leži u tome da opisni pridev protumačiš kako tebi odgovara i nastaviš da živiš sa osmehom.
Dobro jutro, ja sam razvedena žena!
Ja imam vremena da mislim na sebe i bavim se stvarima koje volim.
Ja ispijam kafu na miru i sa zadovoljstvom.
Ja ne dugujem zahvalnost nikome, što sve postižem sama.
Ja ne vredim manje i radim sve ono, što rade „nerazvedene žene“.
Idem na pijacu, mesim hleb i kuvam ručak. Mogu da se pohvalim vaspitanom decom, koja su srećna što mama sve uvek stiže.
Moja deca rastu takođe uz oba roditelja i usvajaju pravične navike. Njihova sreća nije manja, osim što ponekad jedan od roditelja nedostaje.
– Moj suprug radi danonoćno i nema vremena da bude sa decom i sa mnom. To je skoro, pa isto kao kad si razvedena.
Nije baš da je isto, ali ima sličnosti.
Ako si dobar roditelj, nije važno da li si u braku.
Izvan braka, događaju se divne stvari. Ljudi ostaju prijatelji i razgovaraju o svemu. To su normalni ljudi. Svako nastavi da živi svoj život, ne obazirući se na poglede okoline.
Na to, ili se navikneš, ili te progutaju.
Često narod vrši preraspodelu na poštenu i razvedenu ženu. Taktički, skroz pogrešno!
Opisni pridevi imaju svoju divnu stranu, kakvi god da su. Pečat su nečije ličnosti. Prihvatanje je oduvek bilo ključ neprikladnih zvanja.
-Što ne reaguješ, kad te tako nazivaju?
-Prihvatam sve opisne prideve, jer znam ko sam i koliko vredim. Prihvatam sebe takvu, jer me to gura napred i pomaže mi da shvatim svoju svrhu.
Nisam se bojala nikakvih imenica, a kamoli prideva. One se menjaju po padežima, pa tako i po ljudima. Ovako, pridev je opisni. Ako ja na to dodam gradivni, recimo „kamena žena“ , razbila sam predrasude.
Uostalom, i da ga ne kažem, to se vidi. Razvedena žena svakog jutra ređa kamen po kamen na svoj vrat i izađe među ljude, jača od svih nakaradnih reči.
U početku ti bude teško i lomiš se na svaku tuđu reč ili osuđujući pogled. Kad taj period prođe, dobro se naspavaš, doteraš, nabaciš široki osmeh i ti si carica svog života koja zna ono, što „nerazvedene“ ne znaju.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
