Ponedeljak je „na zvezdice“

0
zvezdice ponedeljak
Foto: Unsplash.com

Ne znam zašto ljudi ne vole ponedeljak. Ja sam se, na primer, udala u ponedeljak, pa se od tada, pa nadalje, greške isključivo prave ponedeljkom, a neke su čak, lepe.

Šta fali ponedeljku?

Ponedeljak je dan za prvu kafu, nakon vikenda, na poslu, sa kolegama, koje treba da oraspoložiš. Treba ispričati ponedeljkom sve što je bilo u petak veče, subotu i u nedelju. Treba prostirati srce sa zvezdicama pred ljude. Tako se ponedeljkom, kada nam se svima nezamislivo spava, stvaraju osmesi koji se pamte.

Ja sam svaki ponedeljak na poslu dobro upamtila. Uvek je neko ljut ili zabrinut kako će da pregura nedelju. Otkad je zavladala korona, raspadamo se od smeha ponedeljkom.

-Nisi tačna – kaže mi.

-Sad je korona i sve je dozvoljeno! Videćemo ko nije tačan, kad prođe korona – odgovaram.

Ponedeljkom, moja maska je „na zvezdice“. Tako moj sin kaže. Kad zalepiš usta, da jezikom ne palacaš, bar nek je „na zvezdice“.

U ponedeljak se te zvezdice sele u moju glavu i tu više nema mesta za neke stvari koje nisu sjajne.

zvezdice
Foto: Unsplash.com

Oduvek sam volela ponedeljak. Nikada nije usamljen i ljudi razrovare ulicu, toliko, da ti se živi, iako moraš da se dezinfikuješ redovno. To je zamarajuće, ali bar imaš osećaj da si živ.

Jutros se krsti čovek nasred ulice. Gleda u mene i krsti se. Ja se smejem i oči mi se smeju.

Šta će, nije nikad video ponedeljak „na zvezdice“!

Ja nastavljam do zgrade u kojoj radim, on se i dalje čudi.

Ja ga razumem. On ne zna da sam se ja jednom udala u ponedeljak. I od tada, moj ponedeljak je svaki „na zvezdice“. Pa, i ako pogrešim, sa sobom ću poneti sve, što bi koleginica rekla : „Samo da šljašti!“

Od života imaš dane. Dani su prazni, ako ih sam ne ispuniš nečim, za pamćenje. Stalno se ustručavaš. I onda dođe neman zvana korona, pa shvatiš da zvezde na svom nebu stvaraš isključivo ti.

Ponedeljkom se uz kafu, pije rakija. Domaća. Po jedna, da budemo tačni. Ali samo ponedeljkom je obavezno. Drugi dani su bezveze.

Onda svako ima osmeh, ali samo ja pričam o zvezdicama. Ali to sam ja – sva „na zvezdice“ kao ponedeljak. Ne može to svako!

Kad dođe utorak, svi prepričavaju moju priču od ponedeljka. Znači, zvezdice se upalile.

Bilo bi dosadno, da nije tog ponedeljka, kad moje šale dobiju krila i stvaraju osećaj da je situacija skroz u redu.

U ponedeljak pletemo mrežu za ostale dane. Ako počne neslavno, svaki naredni dan proteže se na silu.

Zamisli da ne radiš ponedeljkom. Kakva bi to bila fora!?

Sediš sam i piješ kafu i ne moraš da nosiš masku. Nema nikakvih pravila. Ne moraš da se oblačiš. Ne moraš ništa.

-Bljak – što bi rekla deca.

Dosadan život i višak slobodnog vremena od nas pravi ludake. Zato ponedeljkom treba da bude najlepše. Doteraš se za posao, staviš masku „na zvezdice“ i teraš mrak iz radnog prostora.

-O, koleginice, kod vas stiglo proleće!

-Ove godine, vrbopuc je kasnio.

Osmesi se lepe za srce, a sa maske padaju zvezdice.