Ako si kamen, onda se nećeš samostalno pomaći sa mesta. Stalno će te šutirati i gurati na mesta koja žele. Ako si ptica, stvari se menjaju. Širiš krila i letiš, sam određuješ pravac i mesto na kojem ćeš biti. Stvar je prosta – ili raširiš krila, ili te nečija noga pošalje na određeno mesto. Više nije pitanje šta si zaslužio, nego zašto si sebi to dozvolio.
Ima ptica selica, istina. Ali i one lete tamo, gde je toplije. A kamen je hladan, pa hladan. Šta god da preko njega staviš, nepomičan si i do kostiju ohlađen. Ili budi ptica, ili će te šutnuti na neko od svojih odredišta.
Uvek sam mislila da je lakše biti nepomičan. Staneš i čekaš. Čekaš da se nešto desi, čekaš da neko promeni studen u tebi. Prođu tako godine i savest ti je potpuno čista. Nemaš uspomene, ali imaš obraz. A obraz ti svakako pocrveni i kada ti kažu da ne mrdaš sa mesta. Posle nije važno što si crven. Zato se ne čeka.
Čekanje je stranputica za neuporne i slabe.
Po lepom danu raširi krila, razniži ih, ako treba i leti! Leti, gde sam želiš da budeš. U letu i da zastaneš, nije šteta. Šteta je kad se od tebe okamenjenog rune delovi, pa ih kasnije sam skupljaš i ništa si, ruina. A ljudi te zaobilaze i slade se što se raspadaš. Ljudi vole da te žale. Ako im ne dozvoliš, poštuješ sebe.
Niko mi nije obećao da će mi pomoći.
Niko mi nije obećao da će biti tu.
Svako me je šutirao, gde je želeo.
Ja sam ipak postala ptica.
Moja krila su krhka i nežna. Sa njih često otpada perje, koje skupljam po prašini. Ali ja nisam umorna. Ja znam čemu i zašto letim. Drugi i ne moraju da znaju. Srž je da poznaješ sebe i važnost svog postojanja, gde god da te vetar baci.
Krhki ljudi se teže lome. Samo je predrasuda da na izgled mekan čovek, ne može dalje. Uvek možeš dalje i više!
– Izgledaš kao neko dete. Ko bi rekao da se ispod te slike krije snažna i krta žena…
– Ja se samo ne hvalim. Ja ćutim, a kad vi spavate, ja širim krila i letim. Ničeg i nikog se ne bojim! Pre nego što sam postala ptica, bila sam samo kamičak na nekom dnu. Kad te kotrljaju po svojim putevima, ili ustaneš, ili odustaneš.
– Ali ti si ustala!
– Ja sam se uzdigla iznad svojih okvira i snage da vidim dokle sežu moje granice.
– I šta si zaključila?
– Zaključila sam da mogu da letim samo ako hoću. Moje su granice samo moje. Za svoj život sam odgovorna samo ja.
Briga te, ako ti ne veruju!
Briga te, ako ti kažu da ti to ne možeš!
Ne obaziri se, ako ti kažu da si običan kamen!
Ti si ono, u šta veruješ da jesi!
Sve ostalo su koještarije.
U poslednje vreme, ni vetar mi ne može ništa. Tako sam rešila da bude. Svako mora i treba da veruje da ima dovoljno jaka krila da preleti zacrtane visine. I onda će sve biti u redu.
Ptica je smela i neustrašiva, iako je mala. Ptičje srce kuca brže i ona se više umara. Ali njeno srce je srce za velika prostranstva. Zato, kad sat otkuca ponoć – budi ptica, počni ispočetka!
– Počeću ispočetka!
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
