Оголила сам, скинувши са себе своју кожу. То није онако, како звучи… То је баш лоше! Кад је хладно, људи се обично облаче да им не смрзне душа. Ја се свлачим јер сам наопака. Можда то и није тако лоше, ако си пред правим човеком „гола“.
– Како си се бре скинула гола?
– Јесам… али он то није ни приметио.
– Зар је то уопште могуће? Ја сам знала да си ти мало луда, али толико…
– Шта се чудиш? Приметио је голо тело, али само то. Огољену душу препознаје само прави човек, јер тада се мења поглед и све је јасно.
Много је важно пред каквим човеком си „гола“. Ако је неко, ко те искрено воли или макар поштује, неће ти бити хладно. Хладни загрљаји леде савест, срце и људе око тебе. Само престанеш да будеш ти… И голе гране су празне, тако и човекова душа.
Свако ко воли поред себе и оног другог, зна да најхладнији дан може бити најтоплији, ако ти је топло око душе. Чињеница је да су људи различити, па се сходно томе, њихова душа или рађа или труне. За такву несрећу једног човека, може бити крив само други човек. Жена се често наивно „свлачи“ , па онда наиђе на подсмех, осуду и сопствену несрећу. Није намерно, али је непромишљено. Горки су они, који то вешто искористе.
Гола душа не износи се пред госте. Гости су само гости. Да би поново дошли, прво треба да оду. Они који је заслужују, они не иду, па нису ни гости.
– Ја сам била „гола“ стално. Једном су ми се кости смрзле од нељубави, па сам решила да „са тим“ престанем.
– Шта се онда десило?
– Више нисам била ледена краљица свог краљевства. Постала сам топли дом за смрзнуте птице, које једу из руке и то умеју да цене. Птице могу, оно што људи не желе!
Жали Боже сва моја узалудна „свлачења“. Ипак мораш прво да довољно порастеш пред собом, а онда ће све што је узалудно наћи пут до сметлишта. Људи тамо бацају смеће, уместо да им таква места служе за опоравак од „огољивања“.
Много боли, кад само твоја леђа носе толики терет.
Баш много боли, кад немаш са ким да поделиш своје наивности.
Свако се врати, али буде касно.
– Пред којим човеком си ти била „гола“!
– Лицемерје и цинизам никада нису сфера мог интересовања, зато их нисам на време препознала у човеку.
– Мудрост се гради од грешака, од празних зидова, када крв не долази до срца у довољним количинама.
– Говорили су ми да не исијавам толико. Професор ми је рекао да моја књига може бити и „замандаљена“ ако се у њој не разапне квалитетан стих. То је срж и моје личности. Замандалила сам се на погрешном месту, у неким погрешним стиховима.
Пази, пред којим си човеком гола! Не скине се свако до костију, а одећа уме да огребе до бола.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
