Ogolila sam, skinuvši sa sebe svoju kožu. To nije onako, kako zvuči… To je baš loše! Kad je hladno, ljudi se obično oblače da im ne smrzne duša. Ja se svlačim jer sam naopaka. Možda to i nije tako loše, ako si pred pravim čovekom „gola“.
– Kako si se bre skinula gola?
– Jesam… ali on to nije ni primetio.
– Zar je to uopšte moguće? Ja sam znala da si ti malo luda, ali toliko…
– Šta se čudiš? Primetio je golo telo, ali samo to. Ogoljenu dušu prepoznaje samo pravi čovek, jer tada se menja pogled i sve je jasno.
Mnogo je važno pred kakvim čovekom si „gola“. Ako je neko, ko te iskreno voli ili makar poštuje, neće ti biti hladno. Hladni zagrljaji lede savest, srce i ljude oko tebe. Samo prestaneš da budeš ti… I gole grane su prazne, tako i čovekova duša.
Svako ko voli pored sebe i onog drugog, zna da najhladniji dan može biti najtopliji, ako ti je toplo oko duše. Činjenica je da su ljudi različiti, pa se shodno tome, njihova duša ili rađa ili trune. Za takvu nesreću jednog čoveka, može biti kriv samo drugi čovek. Žena se često naivno „svlači“ , pa onda naiđe na podsmeh, osudu i sopstvenu nesreću. Nije namerno, ali je nepromišljeno. Gorki su oni, koji to vešto iskoriste.
Gola duša ne iznosi se pred goste. Gosti su samo gosti. Da bi ponovo došli, prvo treba da odu. Oni koji je zaslužuju, oni ne idu, pa nisu ni gosti.
– Ja sam bila „gola“ stalno. Jednom su mi se kosti smrzle od neljubavi, pa sam rešila da „sa tim“ prestanem.
– Šta se onda desilo?
– Više nisam bila ledena kraljica svog kraljevstva. Postala sam topli dom za smrznute ptice, koje jedu iz ruke i to umeju da cene. Ptice mogu, ono što ljudi ne žele!
Žali Bože sva moja uzaludna „svlačenja“. Ipak moraš prvo da dovoljno porasteš pred sobom, a onda će sve što je uzaludno naći put do smetlišta. Ljudi tamo bacaju smeće, umesto da im takva mesta služe za oporavak od „ogoljivanja“.
Mnogo boli, kad samo tvoja leđa nose toliki teret.
Baš mnogo boli, kad nemaš sa kim da podeliš svoje naivnosti.
Svako se vrati, ali bude kasno.
– Pred kojim čovekom si ti bila „gola“!
– Licemerje i cinizam nikada nisu sfera mog interesovanja, zato ih nisam na vreme prepoznala u čoveku.
– Mudrost se gradi od grešaka, od praznih zidova, kada krv ne dolazi do srca u dovoljnim količinama.
– Govorili su mi da ne isijavam toliko. Profesor mi je rekao da moja knjiga može biti i „zamandaljena“ ako se u njoj ne razapne kvalitetan stih. To je srž i moje ličnosti. Zamandalila sam se na pogrešnom mestu, u nekim pogrešnim stihovima.
Pazi, pred kojim si čovekom gola! Ne skine se svako do kostiju, a odeća ume da ogrebe do bola.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
