Pričam sa ljudima i shvatam koliko su nesvesni vrednosti jednog trenutka i života. Postoji razlog zašto ste se probudili jutros i zašto vam je data još jedna prilika i još jedan dan.
Naučite da živite, nemojte samo da bacate trenutke! Kad kažem živite, mislim: odmarajte, radite, stvarajte, borite se, padajte, lečite ogrebana kolena, pa ustajte, volite, trudite se, učite, opraštajte, šetajte, čitajte, plačite, smejte se, ljutite, ali ne sedite i ne čekajte da vam život prođe. Nemojte da se kajete i da vam bude žao.
Razmislite šta ćete da radite, birajte reči i ne propuštajte prilike! U uslovnom svetu, zaljubite se bezuslovno u ljude i volite. Ne očekujte i ne terajte druge da oni očekuju. Smejte se baš glasno. Plačite od sreće ili tuge, budite tužni i sedite u kući par dan, ali onda ustanite i recite: „Prošlo je, idemo dalje“.
Budite ljuti, povređeni ili razočarani i recite: „Hajde, živote, udri jače“, pa kad vas ošamari, vi vratite duplo i jače. Nemojte da vam bude svejedno, jer nikad nije. Nemojte da „gutate knedle“ kad vam se ne „gutaju“ i ne ćutite, kad vam se viče toliko glasno. Shvatite da trenuci prolaze jako brzo, da vreme „teče“ i da treba da ih iskoristimo.
I ne, ne učim vas kako da živite. Svako živi kako misli da treba, kako želi ili mora i svako na život gleda drugačije. Jedni misle da je kratak, drugi da je dug i ne postoji uputstvo kako se kroz njega ide. Bitno je da vam je lepo, da se osećate prijatno u svojoj koži, da možete mirno da spavate i imate nekog na čijem ramenu možete da plačete i kažete sve što vas muči. I zapamtite ovo što ću vam reći: ovde ste jednom i prolazni ste, zato se valja potruditi i ostaviti neki trag.
Sve(t) vidim očima pesnika i dušom umetnika.
