Обећања су добра ствар. Тако знаш ко је испао човек, а ко се завукао „у мишју рупу“ и ћути, постиђен. Никад не знаш, кад те неко завлачи у своје срце, па те неприметно расплете као плаву девојачку кику и остави себи на милост.
Обећања миришу на нежну мушку кожу и пољупце од марципана. Како да му не верујеш!?
- Ти би сваког тако пустила у свој дом?
- Не, ја бих увек пустила неког коме верујем.
Добар човек препознаје се издалека. Али добри људи увек оду, остављајући траг на нечијој души. То треба увек узети у обзир. Наивно женски дају се за ситне мрве одглумљене љубави. Неверица као јединица мерења самопоуздања. Она се види у очима, још више у корацима.
Деца се осмехују добрим људима. Ти осмеси не лажу.
Јастук је мирисао на небо. Небо се у зору отвара и војничко звоно буди те из загрљаја, какав не можеш да нађеш и земљу да преврнеш. То је најтеже.
- Чује ти се срце, је л’ знаш!?
- Знам. Тако обично куца срце наивних бића.
Лудом је лако да поверује. Нормалном је част да лудог преведе преко воде. Ипак, лепота је у трпљењу, кад неког имаш први пут. Лаж је видљива и просечно врло честа појава, али је намазана нежношћу, па се лакше прогута.
- Драго огледало, ја сам за избегавање. Још колико пута човек треба и може да буде глуп, да би постао паметан!?
Ујутру је обећање неумесно туговање. Међутим, моје штикле су поправљене и ја могу пешке да пређем планину, само да видиш ко сам. Ја никада не обећавам. Ја дајем, ко уме да свесрдно прими мој живот у своје руке. Шта ту има да се обећава…
Људи кад ћуте, тад највише кажу. Не мораш ништа да питаш. А и да питаш, где ћеш после? Лупи те тупим срцем, па се ти после искобељај, мајчин сине!
То су повређени људи… Избачени из нечијег колосека, па је поверење потребно куповати.
Немој никада да се трудиш да волиш немогуће људе!
- Бићу љубав за тебе – та огромна, к’о планина, реченица.
Ухватиш се за једну мисао, тренутну, па мислиш, то је то! Купљена сам. Јер мене човек може да купи само таквим обећањем.
Стављати неког на милост, само је његово одступање од могућег чаробног живота. А писци су чаробни људи, само њега нису научили. Они у свему и сваком виде инспирацију и претварају је у животну мудрост.
Да будеш љубав, мораш да се даш. У супротном, оглушујеш се о сопствено срце.
Осмехом ме је призвао себи. У бистрим плавим очима, жене обично нађу реткост, нешто несвакидашње у начину на који те гледа. Љубазност је куповала жене широм света, зашто то не би био и наш случај. Човек не мора да има ништа посебно, али мора да уме да каже једну реченицу, коју памтиш до краја живота.
- Он није уметник, али тако дивно прича. Ја бих њега ставила у књигу, да му се диве.
- Боље ти види шта ћеш са њим.
- Да буде љубав за мене.
- Шта да ти буде!?
- Већ је рекао : „Бићу љубав за тебе.“ Такнуто – макнуто.
Да ти неко буде љубав, још много ће вожњи проћи, али ће само једна бити скупо плаћена. То је она, кад ти буде љубав.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
