У дечјем свету, „кобајаги“ је сасвим нормална реч. У одраслом свету, кад почне да буде „кобајаги“, бежи, то је замка! Рачунала сам да су мушка деца са 28 година, одрасли људи. Међутим, наука није преварила, то су још деца. Не знам зашто су моји „старији избори“ увек чудили друге људе.
- Ја сам навикао да ми мама све донесе на тацни.
- Ја сам навикла да не чувам туђу децу, само своју!
Једино што може да ти пружи дечак то је кобајаги љубав.
На почетку буде лепа реч, па нежност, па неки чудњикав гест, па измотавање, а онда му мама забрани да се тако њањаво понаша. Беж’те људи, то је мамин син! Још ако је јединац, обра млада бостан.
- Ја сам скуп за одржавање.
- Код мене је најскупља ствар коју поседујем Љ У Б А В. Ако ти се не допада, боље се не изувај!
После неколико безличних дана, стиже ми порука од пријатељице:
„ Изуј се, да те не би Ивана изула!“
Одговарам да је баш за мене.
„ Искористи то кад и како теби одговара!“
Зашто сам писала о томе!?
Зато што је једног јутра, мој пријатељ испричао свој сан, а причу је започео реченицом :
- Кобајаги била недеља…
Ту реч нисам чула још од вртића, па ми се некако засвиђала, јер на прави начин описује суровост живота, у којем је већи део апсурдна лаж. Лепо су то деца измислила.
Зато деца лепо лажу. Њихова је лаж наивна и лако прочитана.
Боље дете да те лаже, него неки мамин син.
На свету постоје кобајаги људи, који мисле да нико не види њихове кобајаги љубазности. Побогу, људи, где сте видели да је живот кобајаги !? Сви ми стварно живимо, али се не понашамо тако. Понижавамо друге, мислећи да се то не види, да се не осећа. Лаж се осети у корену срца, до најдубље поре и вређа боље од свих других тактика.
„Кобајаги “ је детиња реч, измишљена да ослика наивне дечје лажи, а не да се њоме служе одрасли када нешто велико лажу. У реду је, ако хоћеш да се мало поиграш, попут детета… Није у реду да своје лажи поредиш са дечјим!
- А бре, примећујеш ли ти да мушкарци престали да расту!?
- Имају маме, шта ће им да расту!
- А кад маме не буде?
- Наћи ће је у некој жени, која ће им више бити мама, него жена, а онда ће тражити још једну да им буде кобајаги љубав.
- Како кобајаги?
- Да ли ти мислиш да дечаци знају шта је љубав?
- Има неких…
- Можда има… Не кажем… Али, када би заронила дубље у њихов клиначки сан, нашла би скривене жеље, па је онда и код њих све кобајаги.
- Па сад испаде да је све једна велика измишљотина.
- Само ја сам мислила да ту реч употребљавају искључиво клинци и то као реч. Испало је потпуно другачије. Озбиљна је то реч. Од ње се граде фразе недораслих дечака који су изградили „кобајаги љубав“.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
