Svaku suzu, osmeh, veru i samopouzdanje, ukrala sam iz obećanja. Obećavana mi je ljubav. A i kada to nije bilo tako, neko je bio ljubav za mene. Od toga sam ustajala u zoru i to je bio moj korak napred. Ti isti ljudi pravili su izorane rane na mom licu, ali je bilo lepo varkati se na sve, što zaliči na ljubav.
- Đuki, počeo ti vrbopuc!
- Ove godine ga preskačem.
- Ih!?
- Nema „Ih“!
Kada bih mogla da preskočim bar jedno proleće, jedno cvetanje, pa da mi se duša odmori. Ljudi to ne razumeju, da ponekad, veoma često, moraš da staneš. I ja sam stalno bežala u sebe, u svoj odmakli svet, nesvojstven drugima. Teško su razumeli moj duh, ali su se svi trudili. Kad rasteš, to ti je tako.
- Pogledaj ovu slučajnost ! Svi, koje volim, rođeni su 14. u mesecu. Sve što se desilo, a što je važno, sve se vrti oko tog 14. To je datum mog života. Jednog 14. sam se udala. Iz tog 14. izrodila su se lepa deca, i jedan i drugi 14. I da nije bilo tog datuma, moj život danas bio bi potpuno prazan. Skoro sam upoznala „slučajnost“ rođenu 14, kada se rodio i moj stariji sin. Neverovatno!
- Pričaj, Đuki, kako ste se upoznali?
- Ja sam tad bila malo luda… Mislila sam da se želja, da sa nekim gradiš ptičje gnezdo, ogleda u očima. Tako duboke oči, koje su spavale pod dugim trepavicama, nisu mogle biti tako loše. Slušali smo Balaševićeve koncerte, a ja sam mogla da kažem sve
- Ti si mogla da mu kažeš sve!? Pa baš me čudi.
- Nemoj da si bezobrazna! Postoje muškarci, koji mnogo lepo slušaju, tako da uvek imaš neodoljivi poriv da govoriš još… I još… Naše noći su bile duge i iskrene. Odjednom, oči su mu postale daleke i drske. To više nisu bile te oči. Njegova povremena gordost ne umanjuje prijateljsku nastrojenost. Jesi li sada sita?
- Ne, baš sam gladna nešto.
- Da! Ljudi su gladni, jer kad nemaju šta da rade, lakše im je da uđu u nečiji život.
Jednoga dana, u nedelju, možda čak to bude neki 14. ponovo ću prestati da pričam. Više neću reći ni reč o svom životu. Sve što imam da kažem, reći ću sada i ovde.
- Kad bi mogla malo da skratiš jezik! Sledećem nemoj da pričaš ništa. Prošlost je nešto, što više ne postoji.
Blago čoveku koji može da svoj pređašnji život gurne „pod tepih“. Kako ti ljudi spavaju… Sigurno da im nije lako. Ja sam srećna žena.
- Još se nije rodio ko bi tebi doakao!
- Ako, smejte se ! Počelo proleće. Gotovo je sa mirnim životom. Aj, ti, majčin sine, budi miran, kad sve vrca oko tebe!
- Jednom si ti vrcala med i odatle te oterali.
Čovek ne može da izmeri ni prosečnu količinu tuge u srcu nasmejane žene. Jer, žena je najlepša, kad se u njoj sve lomi i osipa i nasmejana, kada se u njoj vode nemilosrdne borbe. To je nešto, što im nisam rekla.
A sve što sam postala, napravili su ljudi od mene.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
