- Došao sam da ti kažem da ne smeš da me ostaviš!
- Misliš da se plašim?
- Strah ne postoji!
Ljudi su u zabludi. Strah je nepostojeća stvar. Njega su izmislili kupci tuđih duša. Samo nisu računali da uragan nosi strah, daleko od naše kuće.
Žena, naizgled krhka, može da slomi najtvrđi orah. I koru će da proguta, a od njenog slomljenog srca, ljudi će da naprave kamen.
Kamen je temeljac. Od njega se uvek sagradi jaka kuća. U njoj ti niko ne može ništa. Da izgradiš jaku i stabilnu kuću, treba prvo da uvežbaš um. Onda ništa više nije problem. Problemi dolaze iz ubeđenja da si slab i uplašen. Ljudima je teško, kad nisi. Lakše je raniti uplašenog.
Kažu da nema čoveka, koji se ne plaši nečega. Ja vam kažem, ima! To su oni, koji su na vreme sami skupili svoje krhotine i od njih napravili kuće na spratove. Što se više penješ gore, to se manje plašiš visine. Strah je netrpeljiva boljka. Brzo ga isteraju oni, koji su te naterali da se plašiš.
Roditelji greše, kada decu po rođenju plaše vešticama i drugim filmskim stvorenjima. Deci treba reći da strah ne postoji. To je izmišljeno u nekoj od priča za laku noć.
- Ne smeš da se plašiš. Svaki čovek u sebi nosi i nešto dobro. Ti uzmi samo dobro. Loše ostavi da se kristališe. Možda takvim ljudima krene…
Otac je uvek u pravu!
Prvo, što naučiš, kad ostaneš sam je da na ovom svetu zlo za tebe ne postoji. To je teško prihvatiti, ali je sve do tebe. Nijedan strah nije nerešiv. Kad se sakrije ispod tvog jorgana, šutni ga! Ljudi će govoriti da ti to ne možeš, da je nemoguće… Zapravo, sve je u tvojim rukama. Samo treba da shvatiš.
- Kako ste se usudili da idete sami tamo?
- Ja sam već bila u osinjaku i svesna sam da mogu da me ujedu, ali sam na to bila spremna, pre nego što sam ušla.
- Jesu li mnogo zujale?
- Osice nikada ne zuje toliko, koliko sam čovek napravi žurku od toga u svom umu.
- Znači, ne bojite se?
- Čega da se bojim!? Ničeg se ne bojim.
Ljudi su stvoreni da postavljaju čudna pitanja. Zato što se plaše neznanja. Misle, ako nešto ne saznaju, život ne postoji. Donekle su u pravu, jer za njih postoje samo tuđi životi. Svog života se beskrajno plaše.
- Jesi li se ti plašila nečeg, kada si bila mala?
- Pa jesam, plašila sam se… Sebe.
- Zašto sebe?
- Nisam znala šta ću biti, kad porastem. Kad sam saznala, prestala sam da verujem da strah postoji.
- Kako to?
- Lepo. To je najveći strah. Strah od sebe. Drugi strahovi ti nikada ništa nisu mogli.
- Ne znam baš…
- Ja ću da ti kažem… Ti si sama svoj strah. Kada pobediš sebe, strah će nestati. A najteža stvar u životu je pobediti sebe samog.
- Znači, kažeš, ne postoji strah?
- Plaše mečku rešetom.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
