Љубав се исприча „на сва уста“

0
старији-пар-годишњица
Фото: Pixabay.com
  • Љубав се не прича. Љубав се показује.
  • Ма шта ми наприча! Ја треба, значи, да будем тумач. Е, не пада ми на памет!

Што да не напишеш песму!? Шта те кошта да нађеш речи!? Да ли је то толико тешко!? Људи се гледају и ћуте. Онда једно другоме читају из погледа, па погреше љубав. Кад погрешно у нечијем погледу прочиташ љубав, сам си крив. Тако испада…

Није то тако, људи!

Реч је реч. Знате како кажу :

  • Дајем ти реч…

Некада је то била гаранција. Данас, изгледа, реч није скупа ставка. Појефтинила заједно са људима.

  • Шта има да ти прича да те воли!? Што мора да ти каже!? Дела су важна, не речи!
  • Слажем се да су дела важнија, али треба да буду поткована речима. Има једна прича, баш добра. Један племенит човек веома је волео своју жену. Стално га је запиткивала да ли је воли. Он је углавном ћутао, а и када је давао одговор, никада није био потпун. Дуго се љубав ломила у тој причи. Једног дана, човек је отишао. 
  • Зашто је на крају отишао?
  • Зато што никада није рекао ни реч. Не само својој жени, него никоме. А човек није рођен да ћути, да прећуткује, да не уме да се изјасни речима… Напротив, језик је много богата ствар. Може да направи и добро и лоше, али је увек исправно користити га.
  • Па, ја мислим да је некад паметније ћутати. Сто година стара изрека.
  • Не можеш да ћутиш кад је у питању твој живот. Зато што су ћутали, људи су направили светске катастрофе.
  • Али и обрнуто…
  • Понављам ти упорно да не треба ћутати кад је у питању твој живот. Шта си онда ти!?
  • Ево, нисам паметна…
  • Паметна си, зато си то и рекла.
срце-љубав
Фото: Pixаabay.com

Толико лепих речи, богатство језика који ти је поклоњен, а ти треба да се вазда преиспитујеш. 

Кажи га, па куд пукло!

  • Лако је теби, кад теби иде са речима. 
  • Иде сваком, него се људи боје исхода. Ако се човек нечег боји, то је реч. Она коси, решава, злоставља, воли и оставља…љ

Испричати није нимало лако. Посебно, када ти је нешто важно. Или га кажеш, или заувек ћутиш. Исто као када на венчању будеш онај, који има нешто против. Значи да неко почиње живот, који је можда лаж, а шта си ти, ако на то прећутиш!?

  • Многа венчања су заснована на лажи.
  • Како то?
  • Лепо. Кад те питају, „Јеси ли се обећала другом?“, шта кажу све жене, а и сви мушкарци?
  • Нисам.
  • И ти мислиш, то стварно?
  • Не мислим.
  • То ти све време причам.

Много је тешко да испричаш љубав. Зато су многи остали без ње. Било им тешко да бирају речи. Али кад волиш, речи саме нађу пут. Нема шта да их тражиш. Ја сам љубав ставила у књигу. Што би рекла моја другарица :

  • Ја, ако хоћу, ја ћу речи да ископам, шта ми тешко!

Мени тешко падне, кад не могу да распричам човека. Ако ја не могу, онда не може нико. Ако не пробудим љубав у теби, ко сам онда ја? Ако не налазиш речи да испричаш љубав, онда ја стварно немам речи! 

Ако не изговориш љубав, успавао си је за цео живот.

  • А како ти испричаш љубав!?
  • Ја – НА СВА УСТА!