(Radnja se dešava kod Kristine u sobi. Tijana i Katarina sede na krevetu, prekoputa Kristininog.)
Kristina: I ne znam, šta da radim? Sve sam probala. Živce mi je pojeo!
Tijana: Ti si se za njega zalepila k’o pijavica. Krv si mu ispila, krvopijo mala. Ako i treba!
Katarina: Tvoja simpatija je čudan prirodni fenomen.
Kristina: Bivša simpatija!!!
Katarina: U redu, kako god. On je kao menstruacija.
Kristina i Tijana: (smeju se)
Katarina: Pa jeste. Što se smejete? Kristina, kad je on tu: muči te, boli te i krvariš. Kad ode, srećna si. A kad kasni ili se ne vrati, ti se brineš.
Kristina: Kaćo, kako si tako pametna? Mnogo te volim!
Mladen: (ulazi u sobu) Šta radite, devojĆURKE?
Kristina: Ženske stvari. Izađi, ako nisi žena.
Mladen: Pu, pu, daleko bilo! Crk’o bih ja sa ženskim mozgom. Kristina, mora da pričate o onom tvom šonji, a?
Kristina: Jeste. Hajde, uđi.
Mladen: (ulazi u sobu i seda na krevet pored Kristine) Opet je nešto zabrljao? Ah, taj mali…
Kristina: Oboje smo zabrljali, nije samo on.
Mladen: Nemoj da mu pišeš, da se javljaš. Pravi se da ne postoji. Zaboravi da postoji.
Kristina: A ja sam mislila javno da mu kažem nešto.
Mladen: (ironično izgovara) Hajde, odmah, slobodno! Hoćeš i pismo da mu pošalješ? Ne, ne, ne! Imam bolju ideju! Ja ću da te spakujem u kovertu i pošaljem njemu. (Ustaje sa kreveta i izlazi iz sobe.)
Katarina: A iskreno, mali je ispao pi*ka.
Kristina: Nemoj tako. On nema tu dubinu i toplinu.
Katarina: Jao, ti kad kažeš neku glupost…
Tijana: I Kristina, šta ćeš da radiš?
Kristina: Neka ga, on nek bude menstruacija, a ja ću biti menopauza.
Katarina i Tijana: Hahaha, Kristina…
Sve(t) vidim očima pesnika i dušom umetnika.
