Здраво! Немам ништа паметно да кажем, осим да сам раскинула. Не љубавну везу, не. Раскинула сам сама са собом. Отишла сам од себе, изгубила се и сад не знам да се вратим сама себи. А треба да се вратим. Морам да се вратим.
Сад кад бих прошла поред „изгубљене себе“ не бих се препознала. А морам да се препознам и поново сама са собом упознам.
-Здраво, Кристина! Ово је Кристина.
Обе имате исто презиме, исте родитеље и на исти дан сте рођене, на истом месту и исте сте – две душе, једно тело и различите сте да не можете да се препознате. И кад вам ништа заједничко не останете, остане то да волите: уметност, музику, књиге, бадеме, кафу и чоколаду. Једино што знате да радите јесте да волите и пишете.
Нас две, то јест, ја једна смо Ying i Yang. Једна црна, друга бела. Једна ђаво, друга анђео. Једна камен, друга стакло. Једна мирује, друга дивља. Нас две не можемо једна без друге. Тада немамо баланс. Једна живи тугу, друга срећу и обе чинимо живот. Мешано се дајући ону Кристину, коју свет познаје.
Најгоре је кад раскинеш сама са собом. Кад ти се наљути једна страна тебе и не опрости другој страни тебе. Од свих можеш да одеш, али немој од себе, јер другима се лако враћаш, себи најтеже. И кад те сви напусте, остајеш сама себи, зато, пази да се не изгубиш.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
