– Паметни људи допуштају својој деци да понекад погреше. – Махатма Ганди
– Иза сваког детета које верује у себе налази се родитељ који је у њега први веровао. – Метју Џекобсон
Природно је да сваки родитељ највише воли своје дете. Без обзира на то колико дуго времена проводимо на послу и у завршавању свакодневних обавеза, суштина је у томе да треба одвојити време за децу и показати им љубав.
Да би однос између родитеља и деце био здрав, неопходно је да у међусобној комуникацији постоји уважавање, поверење и разговор, без обзира на то да ли је реч о малом или великом детету. То је основа сваког контакта, јер и мала деца осећају када им се лепо обратите и осећају кад их поштујете и уважавате и када им верујете, иако вас можда не разумеју о чему им причате.
Свака одрасла особа без обзира на то да ли има или нема децу – има неке ставове и идеје о томе како би требало да изгледа родитељство и како васпитавати. Када би постојало неко универзално правило, сваки родитељ би био у могућности да подигне здраво и задовољно дете, по мери родитеља.
Међутим, не постоји јединствена књига или уџбеник који ћемо прочитати, научити и применити, јер нема универзалног правила које гарантује да ћемо подићи узорно и лепо васпитано дете. А родитељство је један животни процес који почиње од момента када одрасла особа постане родитељ и траје до краја живота.
Родитељ је и када деца одрасту и крену својим путем. Родитељство поставља темељ за будућу личност детета, а касније и одраслог човека. Вредносни системи, морални ставови се у базичној породици у врло раном периоду формирају. Циљ је да дете постане одрастањем и сазревањем свој човек, а не копија родитеља или родитељских идеала.
У току одрастања детета, родитељ има прилику да развије и себе, јер како се дете мења, расте, одраста – отвара се прилика да и родитељ надгради себе и буде комплетнија личност. Резултат родитељства као целоживотног пројекта је нешто највредније – људски живот, ново биће које испуњава и уноси радост и срећу у породични живот. Стварање једног новог живота, једне нове особе.
Циљ родитељства
Циљ родитељства као процеса је подизање здравог и задовољног младог човека. Крајњи циљ је оспособити децу за самосталан живот. Веома је важно од малих ногу одгајати дете које ће имати одговорност за своје изборе, као и за своја понашања. Одгајати дете које је у контакту са собом, да може да освести своје способности и вештине, да прави планове за будућност, да креира свој живот, да буде успешно и задовољно собом.
Родитељска улога, родитељски идентитет
– Лакше би било васпитавати децу када би она имала само уши, а не и очи. – Д.Радовић
Прва важна ствар у родитељству је љубав. Родитељ се са тим идентитетом не рађа, већ постаје онога дана када добије дете. Нова улога мења динамику живота, јер одрасла особа у улози родитеља није више одговорна само за себе и своје потребе већ и за своје дете.
Нова улога коју одрасла особа добије када постане родитељ носи са собом пуно страхова, несигурности и узнемирености, затим и промену приоритета и тражи од одрасле особе озбиљност и зрело схватање живота. У данашње време је веома захтевно бити родитељ. Пожељно је бити увиђаван родитељ. Деца се васпитавају добротом, стрпљењем и личним примером. Васпитава се смиреним тоном, погледом у очи, осмехом, загрљајем.
–Ништа значајније не може учинити отац за своју децу него то да воли њихову мајку. – Жан Жак Русо
-Деца су огледала нас самих. – Кинеска пословица
Како деца одрастају, тако и родитељи треба да се мењају. Није реално очековати од тинејџера од четрнаест-петнаест година да ће уместо тога што ће проводити време са вршњацима ван куће – ићи са родитељима код рођака или на неки рођендан код неког малог детета.
Веома је важно да оба родитеља, и отац и мајка буду сагласни у начинима васпитања. Ако дете одраста у породици у којој је један од родитеља престрог, а други препопустљив – дете ће бити збуњено и неће знати где су праве границе.
У дисфункционалним браковима у којима родитељски однос није добар, у којима је атмосфера у браку лоша – деца се повлаче у себе, целокупна ситуација се одражава на понашање детета и на његов развој.
Недоследност у принципима и правилима понашања у којима родитељ искритикује дете, а после двадест минута га награди или похвали – никако није добра.
Лоше је очекивати од детета нешто, а својим примером то не радити, јер деца опонашају родитеље, не слушају оно што им се каже да раде, већ раде оно што виде.
Важно је пустити дете да својим темпом савладава задатке примерене његовом узрасту. Нереално сагледавање детета није добро за дете.
Два детета која одрастају заједно у породици никада не треба поредити нити говорити да су потпуно различита, јер је свако дете јединствено и јединка за себе.
Последице грешака у родитељству
-Волите своју децу, али их некад и пустите и верујте у њих.
Родитељство је увек актуелна тема присутна у свим књижевним делима. Последице грешака су такве да децу воде у несигурност, невредновање себе, вредновање деце кроз успех у школи.
Душко Радовић је рекао: Деци никада не треба говорити да сте се за њих мучили. Прво, то се по вама види, а друго они то од вас нису ни тражили.
Родитељ у улози жртве
Родитељ је у обавези да омогући детету да несметано расте, сазрева и из године у годину и преузима одређене одговорности за себе. Родитељ од себе прави жртву онда када узме превише на себе. Ситуација у којој ће се родитељ осетити као жртва је када се родитељ тинејџера понаша и ради уместо детета нешто што је било у реду радити када је дете имало пет-шест година, али није и са шеснаест-седамнаест.
Васпитање наредбама и убеђивањем
Обавеза родитеља није само да одвезе дете од тачке А до тачке Б, нити је то добро и пожељно. Родитељ треба да покаже интересовање за дете, за то како се дете осећа, о чему размишља, да га саслуша и разуме његове дилеме. Деца се дефинитивно не васпитавају наредбама и убеђивањима. Децу треба васпитавати у том правцу да увек могу и смеју да кажу истину родитељима без обзира на то колико је та истина болна и тешка. Родитељ је тај који ће увек разумети своје дете и наћи начин да му помогне. Нека деца лажу родитеље јер не смеју да им кажу истину. Плаше се последица.
Време за дружење родитељ-дете
С обзиром на то да је у данашње време тренд организовати дете и возити га на бројне школске и ваншколске активности (музика, плес, одбојка, кошарка, страни језик …) стиче се утисак да је све мање времена за дружење родитељ-дете. Међутим, оно што је важно истаћи није то колико родитељ проводи времена са својом децом, већ на који начин. Боље је провести пола сата квалитетног времена са дететом у коме се води пријатан разговор на основу кога родитељ сазнаје пуно о детету, него три сата заједничког времена у коме родитељ седи за рачунаром, а дете игра игрицу на телефону.
Jелена Ђорђевић, проф.разр. наставе
Топличанка је душа од жене.
