МУЗЕЈ КЕРБЕРОВИХ УСПОМЕНА

(Милош Петковић: Кербер – хронике троглавог пса, Чаробна књига, 2022)

За све љубитеље и верне фанове Кербера и Милоша Петковића, књига Кербер – хронике троглавог пса представља право место на којем су у најлепшем облику – речима, разговорима, песмама и фотографијама – сачуване успомене овог rock’n’roll бенда који је обележио како нишку тако и југословенску музичку сцену.

Књига је осмишљена као подземно место између сна и јаве, где улазак Писца или Хроничара, и сусрет са Кербером, а потом и монолитима представља по један прелаз из садашњости у прошлост ових момака који су од прве песме и првог наступа на Суботичком фестивалу ауторских бендова 1983. променили тонове српске и југословенске музике. 

Поред садашње сталне петорке (Горан Шепа Гале – вокал, Томислав Николић – гитара, Бранислав Божиновић – клавијатуре, Зоран Мадић – бас-гитара, Небојша Минић – гитара и Јосип Хартл – бубањ), кроз књигу дефилују личности које су се на Керберовом музичком путу појављивале, долазиле и одлазиле, смењивале или заувек остајале. Протагонисти силазе са зидова успомена, постера, фотографија, старих новина… Преносе своја сећања, осећања и лепоту дружења за које многи окупљени у овом музеју често користе једну реч – „пријатељство“.

Између Музеја Керберових успомена и дворане са монолитима, ово је прича о оствареном сну Мезимца, митолошка бајка Хроничара, музејска поставка једног музичког дела и трагања, великих и проживљених снова, на чијим вратима стоји Кербер представљајући чувара подземног света у који свакога пушта да уђе, али никоме не дозвољава да изађе ван. Тако је и са музиком Кербера, ко их једном чује, остаје заувек „заробљен“ у магији споја речи и музике.

Кербер – хронике троглавог пса такође је и антологијски избор најлепших текстова песама које изводи ова група. И не само најлепших, већ оних које је аудиторијум сам изабрао, доживео па чак и пророчки преживео. Неке од песама имале су и пророчки карактер (Сеобе), а неке остају као спој универзалних домета нашег музичког укуса којем се генерације и генерације враћају.

Паралелно са причом настанка и живота Кербера тече и једна шира историјска прича постојања и гашења Југославије. Иако су се увек клонили наглих историјских тренутака, једнако су делили судбину свог народа поручујући да је песма једина слобода и да уметници не могу да стварају у злим временима.

Албуми које потписује Кербер су: Небо је мало за све (1983), Ратне игре (1985) Сеобе (1986), Људи и богови (1988), Пета страна света (1990), Запис (1996) и Сабрана дела (2009). Од назива албума до наслова песама и стихова – осећа се једна посебна јужњачка литерарна нота коју су вештом музиком, Галетовим продорним гласом којем није сличан нико на нашим просторима, преобразили у сопствени идентитет у музици. 

Није случајно писац Милош Петковић изабран за хроничара Керберових успомена. Његов литерарни сензибилитет и стил блиски су стилу и свему ономе што симболизује овај бенд: магија речи, дубоко осећање за ирационално, игра митологије и стварног, чарање…

Рука којом Петковић додирује монолите и наша је рука, он нам преноси осећај сусрета са великанима овог бенда, води нас у „бескрајну причу“, у „бајку рокенрола“ која у ствари нема свој почетак и свој крај, као и Кербер – чувар подземног света – који овде стоји као чувар једне епохе коју су обележили његови творци остављајући читаоцима и онима који воле да слушају музику – песму и причу за памћење. 

Милица Миленковић