Један обичан телефонски разговор који воде мајка и ћерка на Балкану.
Балканска мајка: Ало?
Кћер: Здраво, мама! Можете ли вечерас да причувате децу?
Балканска мајка: Излазиш?
Кћер: Да.
Балканска мајка: С ким?
Кћер: С пријатељем.
Балканска мајка: Не знам зашто си напустила мужа. Он је тако добар човек.
Кћер: Нисам, он је мене напустио!
Балканска мајка: Пустила си га да оде, а сад излазиш с било ким.
Кћер: Не излазим с било ким. Могу ли да доведем децу?
Балканска мајка: Ни са ким те нећу пустити да изађеш, осим са твојим оцем!
Кћер: Само хоћу да знам могу ли да доведем децу да буду ноћас код вас?
Балканска мајка: Остаћеш ноћас са њим? Шта ће твој муж да каже ако вас затекне?
Кћер: Мој БИВШИ муж! Не верујем да би му то сметало. Откад ме је напустио вероватно никад није спавао сам.
Балканска мајка: Значи, спаваћеш код тог губитника?
Кћер: Није он губитник!
Балканска мајка: Човек који излази са разведеном женом, која још има и децу јесте губитник и паразит.
Кћер: Нећу да се расправљам, да доведем децу или не?
Балканска мајка: Јадна деца с таквом мајком!
Кћер: Каквом?!
Балканска мајка: Превртљивом. Није ни чудо што те је муж оставио!
Кћер: ДОСТА!
Балканска мајка: Не вичи на мене! Сигурно тако вичеш и на тог губитника!
Кћер: А сада бринеш и о свом губитнику?
Балканска мајка: Види, види, сад признајеш да је губитник. Одмах сам га прочитала!
Кћер: Довиђења, мајко!
Балканска мајка: Шта? Не спуштај ми телефон! Кад их доводиш?
Кћер: Не доводим их! Не излазим!
Балканска мајка: Али, ако никада не излазиш како мислиш да упознаш неког?!
Преузето из књиге „Луда књига за паметне људе“
Топличанка је душа од жене.
