Колико заправо кошта дечији зубар?

0
Foto: Sačekaj malo

Услуге дечијих зубара нису скупе, не би требало да буду, слажете се? И нису. Осим у случају да се појаве ненадани, пратећи трошкови.

Ево како је то било…

Пошто се моја ћерка данима жалила на зубобољу и показивала редом на све зубе, одлучила сам да проверим ствар. Наравно, са извесном резервом: знате већ, дечија посла. Боли ме лакат, нокат, глава… Први пут када сам неопрезно изјавила да ме боле леђа, данима је шетала погрбљена и изузетно веродостојно опонашала моје кукање…

Отишле смо дакле на контролу, и речено ми је да има каријес. Први каријес већ са четири године! Да да, џабе сам јој уредно и жестоко прала зубе свако вече пред спавање, уз цику и повику (немој тако јако! Ова паста је бљак! Пусти мене ја ћу, знам како се то ради…), каријес је био ту. А млечни зуби морају да се пазе и мазе. Зашто је то тако, није ми најјасније. Ионако ће да отпадну. Али добро, дакле дошао је тренутак истине: како ли ће се моје дете понашати у тој немилој ситуацији? Ја се зубара не плашим, али има нас разних. Знам неке којима је потребна озбиљна психолошка припрема и анестезија, чак и за најобичнији преглед.

Почетак је обећавао: села је на столицу, разгледала опрему, чак је сама придржала сисаљку. Проблем је настао кад је тета зуба покренула бургију. Моје неустрашиво дете покушало је да збрише из ординације.

У оваквим ситуацијама, топло примењујем једини прави и ефикасан приступ: педагошки.

Овде отварам заграду. Неколико месеци раније, на свим дечијим каналима нон стоп се вртела реклама о најновијем мамцу за наивне – псићу на батерије који неизоставно мора да се нађе у сваком новогодишњем пакетићу. Неко време сам успешно одолевала притиску, а затим попустила и чврстим кораком се са кредитном картицом у руци упутила у продавницу играчака. О среће, о радости: Луси куца (тако се звала) распродала се као алва, иако је коштала неописиво много. Шта значи неописиво много? Рецимо да за тај износ опуштено можете да купите један и по пар дечијих ципела (значи три ципеле, када би ципеле продавали на комад). Увезена је огромна количина тих играчака, и нашао се баш толики број будаластих родитеља да исте покупује.

Дакле, враћам се зубарској ординацији и мом детету на столици, односно с једном ногом ван столице у покушају да некако збрише без скандала.

Шта је лукава родитељка (ја) у том тренутку урадила?

Применила је педагошку меру:

Душо моја драга, сећаш ли се Луси куце, коју деда мраз није донео јер је више није било у продавницама? Видела сам да сад има да се купи. Хајде седи лепо на ту столицу да ти тета зуба поправи зубић. А после идемо заједно по Луси куцу, ти и ја…

Престрашено дете се у тренутку умирило па чак и орасположило. Здушно је одбеглу ногу вратила на столицу, чврстим стиском зграбила сисаљку и широм отворила уста.

Десет минута касније:

Крећемо ка паркингу, ја вучем на десно, а дете на лево.
Мама, Луси куца је овамо…

И тако нам се стан полако али сигурно пуни бесмисленим и прескупим играчкама. Али смо успешно пребродиле први одлазак код зубара и први каријес, ја, моје дете, и – Луси куца.

Можда се питате где је сада та прескупа играчка? Немам појма. Први и последњи пут кад се моја ћерка поиграла са њом, покушала је да је натера да шени као што је реклама на телевизији обећавала. Није успела, те се најновија плишана животиња придружила осталим љубимцима њене позамашне колекције.

Autorka: Vladana S, Sačekaj malo – Dnevnik supermame

Dopao vam se blog? Upoznajte malo bolje Supermamu!