Данас сам схватилa да, упркос свему, на глобалном нивоу, исправно одгајам децу.
Свекрва нам је дошла и донела уобичајено много поклона деци. Као и увек, уследила је њезина препознатљива брига:
– Пусти ме да ти припремим сендвич! Хоћеш да ти додам чарапе! Седи, бака ће опрати јабуке и исећи их!
Као и увек, ово је помало досадно за све нас. Имам независну децу, која мажу сопствене сендвиче и љуште јабуке. А онда! …
Мој шестогодишњи син је изненада питао за вечером:
– Бако, шта ми можемо да учинимо за тебе?“
– Шта? – Бака није разумела.
– Радиш увек много за нас! – објасни Илија – Ти се бринеш о нама, за све нас. Зато питам шта ми можемо да учинимо за тебе?
Био је тако зрео, тако је сигурно упитао, да сам у том тренутку осетила, као да је анђео с неба сишао и предао ми медаљу за мајчинство.
Сва моја педагошка лутања, сви моји мегавати енергије и километри живаца, сви моји сати медитације, хрпе читања књига о родитељству – све се то данас окупило и искристалисало у фразу: „Шта ми можемо да учинимо за тебе.“
Све радим како треба, све радим како треба …
Ауторка: Ксенија Смислова
Топличанка је душа од жене.
