Унуче мој Вукашине, Вуле, шта да ти каже деда, коме је Творац дозволио да те гледа, да те воли, да те мази, да ужива у твојем одрастању.
Мали си ти, Вуле, да разумеш деду, твоје је само да грлиш деду, да гугучеш, да му се насмејеш, да га чупкаш за оне беле бркове и чупаш за косу седу, да му се смејеш кад се деда будали, као и уосталом све деде света, да те насмеје, кад се деда нешто кревељи као дворска луда. Е па Вуле и то је дужност деде да се будали!
А теби, унуче, желим, да ти се ни у сну не деси, оно што се десило, твојој мајци, оцу, старијој браћи, сестри, ујаку… укратко свима нама, да те не носимо по подрумима уз злокобан урлик авиона, ракета и ону језовиту музику о ваздушној опасности.
Е од тога је деду страх, не бих поново могао пролазити кроз то, због тебе, због твоје секе Таре…. због свих. Е то да те не задеси, а друго како хоће и како буде, немамо много утицаја на то.
Бићеш мажен, бићеш пажен, бићеш впљен, бићеш наше царче – ма какви царче краљче! Мој мали велики унуче.
Желим да волиш свакога доброга човека. а ваљда ће доћи време да сви будемо добри, а не овако ружни, недобронамерни једни према другима, да, мој унуче, никад не гледаш никог ко је и шта је, него какав је.
Деда ће те учити, ако ми Вишњи дозволи да живиш у лепоти и доброти, мој Вуле, јагње дедино фино. Да деда не буде неки гњаватор, али да ти кажем да волиш своју мајку, јер мајка је светиња, друге можеш и мање да волиш, али мајка, мој Вуле, да ти увек буде на првом месту, – мајка царица, мајка краљица.
И Вуле, овај деда мало подетињио, игра се са унучићима, прича им приче и пише песмице фине, као да то други не уме, а и ви деду да по добру памтите, када деда некога другога по небеским ширинама, ливадама и пољима гњави, а ви када обилазите деду да то буде весело подсећање на деду шампиона, ала се похвалих хахаха!
И тако момче моје мало, деда се расприча, а ти што не разумеш, деда ни пет пара не даје и абера нема, али доћи ће време када ћеш се са сетом сећати једнога деде, чији су живот били деца и унучићи, и деди сте сво богатство света – за сада седам а биће још.
Идемо даље!!!
Срећан ти први а надам се да ћу ти честитати и 21. Шта мислите – да нисам дрчан и алав?!
Аутор: Звонко Прелић
Топличанка је душа од жене.
