Не знам како вама, али кад помислим на крофне, у мени се роде сви они мириси из детињства. Помислим на баку, на њене приче док меси тесто, на лагани покрет зглоба док чашом вади крофну или је већ спремну и врелу ваља у прах шећер. Тај мирис и даље живи у мени, као и осећај да су бакине крофне биле меке као душа. И да су биле савршене! Чак и без еурокрема!
Састојци:
1 кг брашна (тип 400 меко)
600 мл млека
1 паковање квасца (50 г)
3 равне кашике масти (или зејтина)
4 равне кашике шећера
1 кашичица соли
2 кашичице шећера за квасац
2 жуманца
Припрема:
У млако млеко (600 мл) издробити квасац, ставити 2 кашичице шећера и оставити да надође. За то време, у већој ванглици, умутити 2 жуманца, додати маст (или уље), шећер, со па на крају додати и надошли квасац. Све умешати па постепено додавати брашно и мутити. Замести тесто средње мекоће (важно да се не лепи за руке и радну површину). Тако умешено тесто оставити да одмори 20-30 минута.
После 30-ак минута тесто поново мало премесити без додавања брашна и растањити на дебљину мању од 1 цм (од прилике 7-8 мм).
Чашом вадити крофне, па оставити да одстоје са сваке стране по 5 минута. За то време загрејати уље на умереној температури. Пре пржења крофне још мало благо растањити оклагијом и оставити да мало одморе.
Када се крофне стављају у уље битно је да она страна која је била на столу сада буде горе.
Готове крофне уваљати у прах шећер и послужити топле 🙂
Топличанка је душа од жене.