Одакле долазе снови? Да ли река тече као наша и узводно и низводно таласи праве круг око којег се вртимо дотучени? Где смо, ако смо отишли “нигде”, а желимо да стигнемо “негде” ? И где се то купује време за нове који не туку?
Мрак. У тишини те бије сенка несхваћеног продуженог времена. Ни у најтежим букама не нестају снови. Добри, лоши, црно – бели, обојени, пази, снима се у твојој глави!
– Продајем маглуууу! Пажња, продајем маглу!
Одзвања у тегет плавом мраку. Ја трчим умотана у плишану завесу и јурим обезглављена у хлађен безбојни простор.
– Имате ли љубав? Да ли се она купује?
– То немамо. Не правимо. Не производимо те ништавне глупости. Ви нисте чули, госпођице без главе, то не постоји још из времена ваших родитеља. Али за вас имам домаће црно вино.
– Пих, какве гадости! Довиђења!
Пола три је. Ко још јури без главе у пола три?! Јеси ли здрава, где ти је сат… Где си то кренула, потонула…
Било је то кретање кроз маглу без очију и лика. Да ли то значи да сам се изгубила и да режисер може да осмисли нову “Алису у земљи чуда”, а неки други Кафка напише “Процес”? Данима нисам могла да избројим снове. У хладним, бледим сенкама свог лика у огледалу хватала сам необичне цртице које су се родиле заједно са мојим сновима.
– То вам је само умор. Верујте, много радите, превише мозгате. Знате… није то лако. То вам само тако изгледа.
Каква психолошкиња, какви „бакрачи”. Шта зна она шта сам ја у сржи. Није да нисам хтела да јој верујем, само она није веровала мени да то нема никакве везе са оним што се мени дешава. Нисам знала где да идем. Морала сам да поразговарам са својим сновима и да покушам да разумем шта они мени желе да кажу. Разумела сам да оно у шта верујем, заиста се дешава, само можда мало касни. Важно је да увек стигне. Као кад сат стане, али само због дотрајале батерије и чим је промениш, нешто унутар сата куца, а то су казаљке, показивачи времена, тренутка, тачног минута рођења, живљења, умирања.
Последњи сан и једини који ме није дотукао, било је насмејано чудо. Дотучена од лепоте, пробала сам се још једном, у мени је куцао сат, тачно на време.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
