Jedan običan telefonski razgovor koji vode majka i ćerka na Balkanu.
Balkanska majka: Alo?
Kćer: Zdravo, mama! Možete li večeras da pričuvate decu?
Balkanska majka: Izlaziš?
Kćer: Da.
Balkanska majka: S kim?
Kćer: S prijateljem.
Balkanska majka: Ne znam zašto si napustila muža. On je tako dobar čovek.
Kćer: Nisam, on je mene napustio!
Balkanska majka: Pustila si ga da ode, a sad izlaziš s bilo kim.
Kćer: Ne izlazim s bilo kim. Mogu li da dovedem decu?
Balkanska majka: Ni sa kim te neću pustiti da izađeš, osim sa tvojim ocem!
Kćer: Samo hoću da znam mogu li da dovedem decu da budu noćas kod vas?
Balkanska majka: Ostaćeš noćas sa njim? Šta će tvoj muž da kaže ako vas zatekne?
Kćer: Moj BIVŠI muž! Ne verujem da bi mu to smetalo. Otkad me je napustio verovatno nikad nije spavao sam.
Balkanska majka: Znači, spavaćeš kod tog gubitnika?
Kćer: Nije on gubitnik!
Balkanska majka: Čovek koji izlazi sa razvedenom ženom, koja još ima i decu jeste gubitnik i parazit.
Kćer: Neću da se raspravljam, da dovedem decu ili ne?
Balkanska majka: Jadna deca s takvom majkom!
Kćer: Kakvom?!
Balkanska majka: Prevrtljivom. Nije ni čudo što te je muž ostavio!
Kćer: DOSTA!
Balkanska majka: Ne viči na mene! Sigurno tako vičeš i na tog gubitnika!
Kćer: A sada brineš i o svom gubitniku?
Balkanska majka: Vidi, vidi, sad priznaješ da je gubitnik. Odmah sam ga pročitala!
Kćer: Doviđenja, majko!
Balkanska majka: Šta? Ne spuštaj mi telefon! Kad ih dovodiš?
Kćer: Ne dovodim ih! Ne izlazim!
Balkanska majka: Ali, ako nikada ne izlaziš kako misliš da upoznaš nekog?!
Preuzeto iz knjige „Luda knjiga za pametne ljude“
Topličanka je duša od žene.
