Углавном све приче почињу од раног детињства па тако и моја. Чини ми се још увек нисам ни склапала реченице како треба, а већ сам маштала како ћу једног дана наћи савршеног принца крупних црних очију и црне косе који ће ме водити на пут око света, а око нас гомила деце.
Мој живот је једна теленовела о ком бих роман могла да напишем, али срећом по мене извукла сам премију на рођењу па је све то ишло како треба.
Да се вратим на принчеве..У неком периоду схватам да све оно у шта сам веровала и није баш тако већ смо окружени неким лошим људима који газе преко мртвих. Разочарења су кренула једно за другим, а ја сам чврсто решила да ме интересује једино школа и ништа друго. Док су моје другарице шетале једног, другог,трећег фрајера, ишле на летовања, чуда, ја сам била у неком свом свету. Често сам се питала да ли је све у реду са мном јер нико ми није привлачио пажњу.Изласци су били углавном викендом и то на молбу комшинице која је морала с неким кући да се врати. Дани су се низали један за другим и док су око мене све биле у неким озбиљним везама, мени је био једино важан дипломски испит који се приближавао.
Дошао је још један викенд исти као и претходних пет, а мени се баш ишло кући. У углу кафића у ком је свега било осим ваздуха сам запазила непознато лице које је упућивало погледе, али једноставно ме није било брига.
Кренула сам кући, а непознати додир ме је зауставио. Помислих,каква дрскост, захвалих се на понуди да попијемо пиће и кренух да журим кући.
Дани су пролазили а ми смо се играли мачке и миша. Некако сам прижељкивала да га видим али сам себе убеђивала да ми за сада нико не треба. Упорност је чудо, али бити културно упоран може отопити и највећу санту леда. Баш се то десило и некако корак по корак запутили смо се ка заједничком животу. Било је ту свега, и саплитања, и падова, успона, али увек је стајао право и гурао ме напред. Чини ми се да је некад у томе и претеривао, а жене то знају да злоупотребе. Застали смо у једном моменту.Требало је одлучити: да или не.
Наравно да ме је купио ситницама и ту није било дилеме, али је за мене био велики шок отићи из куће.Све сам преживела. Онда су нам у живот ушла два дечака, а ускоро ће још један…
За сада мирно пловимо са својим момцима, лагано, докле ћемо не знамо и не занима нас, нек траје, док траје…
А да! И мој принц има црну косу и крупне црне очи,тако да пазите шта желите…
Ауторка: Марина Ракић
Топличанка је душа од жене.
