Uglavnom sve priče počinju od ranog detinjstva pa tako i moja. Čini mi se još uvek nisam ni sklapala rečenice kako treba, a već sam maštala kako ću jednog dana naći savršenog princa krupnih crnih očiju i crne kose koji će me voditi na put oko sveta, a oko nas gomila dece.
Moj život je jedna telenovela o kom bih roman mogla da napišem, ali srećom po mene izvukla sam premiju na rođenju pa je sve to išlo kako treba.
Da se vratim na prinčeve..U nekom periodu shvatam da sve ono u šta sam verovala i nije baš tako već smo okruženi nekim lošim ljudima koji gaze preko mrtvih. Razočarenja su krenula jedno za drugim, a ja sam čvrsto rešila da me interesuje jedino škola i ništa drugo. Dok su moje drugarice šetale jednog, drugog,trećeg frajera, išle na letovanja, čuda, ja sam bila u nekom svom svetu. Često sam se pitala da li je sve u redu sa mnom jer niko mi nije privlačio pažnju.Izlasci su bili uglavnom vikendom i to na molbu komšinice koja je morala s nekim kući da se vrati. Dani su se nizali jedan za drugim i dok su oko mene sve bile u nekim ozbiljnim vezama, meni je bio jedino važan diplomski ispit koji se približavao.
Došao je još jedan vikend isti kao i prethodnih pet, a meni se baš išlo kući. U uglu kafića u kom je svega bilo osim vazduha sam zapazila nepoznato lice koje je upućivalo poglede, ali jednostavno me nije bilo briga.
Krenula sam kući, a nepoznati dodir me je zaustavio. Pomislih,kakva drskost, zahvalih se na ponudi da popijemo piće i krenuh da žurim kući.
Dani su prolazili a mi smo se igrali mačke i miša. Nekako sam priželjkivala da ga vidim ali sam sebe ubeđivala da mi za sada niko ne treba. Upornost je čudo, ali biti kulturno uporan može otopiti i najveću santu leda. Baš se to desilo i nekako korak po korak zaputili smo se ka zajedničkom životu. Bilo je tu svega, i saplitanja, i padova, uspona, ali uvek je stajao pravo i gurao me napred. Čini mi se da je nekad u tome i preterivao, a žene to znaju da zloupotrebe. Zastali smo u jednom momentu.Trebalo je odlučiti: da ili ne.
Naravno da me je kupio sitnicama i tu nije bilo dileme, ali je za mene bio veliki šok otići iz kuće.Sve sam preživela. Onda su nam u život ušla dva dečaka, a uskoro će još jedan…
Za sada mirno plovimo sa svojim momcima, lagano, dokle ćemo ne znamo i ne zanima nas, nek traje, dok traje…
A da! I moj princ ima crnu kosu i krupne crne oči,tako da pazite šta želite…
Autorka: Marina Rakić
Topličanka je duša od žene.
