Ljubav je osećanje koje se javlja kada voliš neku osobu. Pored roditeljske ljubavi, ona može biti prijateljska, sestrinska, bratska… Osoba koja mi je posebno draga i koju najviše volim je moja baka.
Ona se zove Slađana Kocić i ima šezdeset tri godine. Ima kratku, kovrdžavu smeđu kosu i mile, tople oči. Moja baka ima srce zmaja, mudra je, duhovita i dobra žena. Ona je uvek bila tu za mene i podržavala me u svemu. Volela je da mi pravi društvo i da sa mnom igra različite igre. Uživala sam kad mi je pričala priče pred spavanje. Kad bismo otišli u selo, brale smo cveće od kog mi je baka pravila venčiće. Jedino smo se razlikovali po tome što sam ja volela mog psa, a ona ne. Nije ga ni mrzela, već nije volela kada joj je kopao cveće u bašti. Moja baka je žena koja jako voli cveće i gaji ga s ljubavlju i u kući i u dvorištu. Njenim kolačima niko ne može odoleti jer baka sve poslastice sprema s ljubavlju.
Nas dve smo uživale zajedno dok nas okolnosti nisu razdvojile. Došla sam da živim u gradu nedaleko od mesta gde ona živi. Dok smo se rastajale, nije nam bilo lako. Obe smo plakale i tešile jedna drugu. Sada se čujemo svakog dana telefonom. U međuvremenu, moja baka je dobila još jednu unuku – moju sestru od ujaka, Dariju. Odlazim kod njih kad mogu kako bismo se družile.
Saznala sam da ljubav može imati svoje dobre, ali i loše trenutke. Napuni nam srce ljubavlju i lepim osećanjima, ali kad nismo zajedno, patimo i budemo tužni. Moju baku nikad neću prestati da volim jer se takva ljubav ne može ugasiti. Ljubav između bake i unuke je neizmerna i treba je gajiti i čuvati na bilo koji način.
Autorka: Teodora Dinić
Topličanka je duša od žene.
