Етно група „Аманет“: Музика се слуша срцем

Етно група „Аманет“ је група шест уметника, ратника за очување културне баштине. Кад они запевају и засвирају пробуде се векови српске традиције и културе.

Милица Петровић – виолинисткиња, Душан Ђорђевић – вокал и ритам гитара, Игор Илић – вокал и соло гитара, Небојша Брдарић – дрвени дувачки инструменти, Немања Лазаревић- перкусиониста и Невена Чиплак – вокал, то су млади људи различитих животних преокупација, али са истом љубављу према народној песми коју негују у етно групи „Аманет“.

Душан и Игор студирају на Теолошком факултету, Милица је на Mузичкој академији, Небојша је значајно име чији је дугогодишњи рад и успех на пољу музике и те како познат.  Немања је дипломирао на Академији СПЦ за уметност и консервацију, бави се иконописом и осликава цркве широм земље, док је Невена будући студент Филолошког факултета и члан још неколико музичких група.

Зашто сте одабрали баш назив „Аманет“ за своју групу?

Када смо бирали име за групу, тражили смо нешто са истакнутом симболиком, било је разних предлога, али се „Аманет“ издвојило као најсмисленије, јер се ми заиста трудимо да одржимо оно што нам је остављено у аманет и да га сачувамо од заборава.

Има ли међу вама школованих музичара? Ако нема – како сте учили да свирате?

Међу нама има школованих музичара и то су Милица и Небојша. Мало је више нас нешколованих, иако нас то није никада омело у стварању. У групи нема поделе и свачије се мишљење једнако уважава, јер смо се окупили око једне идеје. Свима нам је усађена љубав према традицији, па се свако приклонио ономе што му је срцу мило, јер смо сви самоуки на неки начин.

Како бирате песме које изводите? Многе су скоро потпуно заборављене. Како их откривате?

Песма вас освоји сама по себи, нема ту много дилеме. Када песма освоји, инструмент свира срцем, а када бирамо песме за репертоар, трудимо се да испоштујемо и своје, а и жеље публике и да свирамо све што она воли. Наравно, публика препознаје нашу енергију током наступа и још јачом енергијом нам узвраћа несебично.

Одакле у вама жеља да поново оживите те старе мелодије и стихове? Шта за вас представља традиционална песма? У чему се огледа њена вредност?

Традиционална музика носи са собом и у себи бол и дух старих времена, а ми смо сви васпитани и одгајани да чувамо благо које смо наследили, јер ако ми нећемо, а ко ће? Иако смо сви различити, расли смо у различитим срединама и менталитетима друштва, гајимо исту љубав према песми. Традиционална песма за нас значи „Аманет“. За оне које не знају, аманет је поверавање некоме на чување неког добра, последња жеља, завет и завештање. Тиме је објашњено колику заправо вредност има народна песма у нашем поднебљу.

Како изгледају ваше пробе? Колико често се састајете да вежбате?

Наше пробе нису тако честе, због обавеза свих нас. Али, кад се састанемо, неретко објавимо и снимак са пробе да покажемо на чему новом радимо тих дана. Пробе трају неколико сати, а кад се спремамо за неки од концерата, ни не гледамо на сат.
Волимо опуштену атмосферу, да свако искаже своје мишљење и своју идеју, свачија реч је битна. Уз грицкалице, пиће и шалу нам време зачас прође!

Где сте све наступали до сада, а где бисте волели да засвирате и запевате?

До сада смо наступали у Власотинцу, Вучју надомак Лесковца, Бајиној Башти, Сочаници на северу Косова и Метохије, у селу Бошњаце недалеко од Лебана, Нишу, Аранђеловцу, у манастиру Тумане, као и неколико пута на тлу града Београда. Имали смо неколико хуманитарних наступа у Кнез Михаиловој и један на Факултету политичких наука.

Што се тиче даљих наступа, око једног се слажемо, а то је да бисмо волели да наступимо у Охриду. Охрид је стециште разних култура од памтивека и има изванредну вредност у погледу балканске културе и наслеђа.

Да ли постоји неки извођач народне музике с којим бисте извели неку композицију?

У суштини, незахвално је издвојити иједног извођача народне музике са којим бисмо волели да сарађујемо, јер их заиста има пуно. Свесни смо да је ово јако одговоран посао, јер је све више кича на музичкој сцени и све је теже приближити младим генерацијама народну музику и традицију.

На наступима увек носите народну ношњу или бар понеки детаљ традиционалне одеће. Да ли је то ношња коју сте добили у наслеђе или посебно сашивена због наступа?

Наши костими су наша лична збирка, нешто је купљено, нешто наслеђено. Лепота нашег богатог фолклора се крије у детаљима. У изради су кошуље са етно мотивима пажљиво бираних оригиналних орнамената.

Имали сте част да отпевате химну манастира Тумане и будете део свечаности поводом 630 година постојања. Какво је било то искуство?

На позив Високопреподобног игумана манастира Тумане, оца Димитрија, снимили смо химну за манастир. Заиста велика част и дивно ново искуство. Химна је снимљена и спот је урађен у неколико дана, што је заиста било невероватно. Химну је отпевао Игор, док је Невена испевала пратећи вокал. Када вам неко укаже поверење да слободно радите свој посао, то не може да прође незапажено. Тамо смо увек добродошли и уз све почасти дочекани и испраћени.

Да ли сте размишљали о томе да изводите ауторску музику, а по угледу на народну коју већ изводите?

Имали смо неколико идеја у вези са ауторском музиком, међутим, то је још увек на чекању због наших тренутних пројеката и планова. Нажалост, ова ситуација, која је задесила читав свет, нас је у многим стварима омела, али ми нисмо клонули духом. Трудимо се да и у карантину пружимо нашој публици леп музички садржај, јер се музика слуша срцем, а ми смо једно срце и једна душа са нашом публиком. 🙂

Србијанка Станковић

Пишем и инспиришем.