Дејан Стојиљковић је један од најчитанијих савремених српских прозних и драмских писаца, филмски и стрип сценариста. Члан је књижевне групе П-70, Српског књижевног друштва и Удружења стрипских уметника Србије. До сада је објавио историјске романе: „Константиново раскршће“, „Дуге ноћи и црне заставе“, „Знамење анђела“, „Каинов ожиљак“ и „Олујни бедем“, прозне збирке : „Лева страна друма“, „Low Life“ и „Кишни пси“. Писао је сценарио за представе „Константин“ и „Каинов ожиљак“ и сценарије за ТВ серије „Сенке над Балканом“ и „Жигосани у рекету“.
Добитник је многих награда: награда Милоша Црњанског, Златни хит-либер РТС-а, награде Светосавски печат, Доситејево перо…
Када сте први пут нешто написали?
Први пут сам почео да пишем у другом, трећем разреду основне школе и тада сам написао роман о нинџама. Оне су биле веома популарне и сви смо их обожавали.
Колико је тешко писати историјске романе и какву сте идеју имали за писање вашег првог романа „Константиново раскршће“?
Веома је тешко писати историјске романе, поготово за почетнике. Битно је раздвојити сваку епоху и ликове. Да имате веродостојне записе о неком историјском периоду. Ја се трудим да на неком макро нивоу кроз своје ликове испричам један период историје. Веома је мало писца који су успели да напишу предобре историјске романе као што су романи „Време смрти“ Добрице Ћосића и „Доротеј“ Добрила Ненадића. Желео сам да прикажем једну епоху, која је веома историјски важна за Ниш. Сви официри су у роману постојали и желео да испричам једну причу кроз своје ликове.
Написали сте роман „Каинов ожиљак“ , који говори о Иви Андрићу као дипломати у Немачкој за време владавине Хитлера. На који начин сте се припремали за писање овог романа?
Пуно сам читао о Иви Андрићу и имао сам пуно литературе. Пре него што сам написао роман написао сам приповетку „Мртве ствари“ из које је произишао роман. Замолио сам Владимира Кецмановића пошто је он из Сарајева и да ми помогне око историјских чињеница.
Шта за вас представља „Косовски мит“?
Ја када сам писао о догађајима пре Косовске битке желео сам да створим модерну причу. Многи су кроз историју Милошевић, у Првом светском рату, на погрешан начин искористили „Косовски мит“. Треба створити један филм који ће показати младима на модеран начин праву историјску вредност Косовске битке.
Да ли је лакше писати филмски сценарио или роман?
Лакше је писати сценарио, јер не треба бити толико детаљнији као у роману. За роман морате да се дуго припремате. И када напишете прву верзију, ви морате да је дорађујте више пута пре него што је издате.
Колико вам је тешко уклопити ваш написан сценарио са сликама које чине један стрип?
Уопште није тешко, ако имате среће да као ја радите са врхунским стрип цртачима као што су Алекса Гајић и Драган Пауновић. Они ураде цртеже 10 пута боље него што сам ја замишљао и онда веома лако склопим сценарио. Дајем им слободу и они на најбољи начин покажу своју креативност.
Како је било сарађивати са Драганом Бјелогрлићем на серији „Сенке над Балканом“’?
Бјела је перфекциониста у сваком погледу, тако да се мешао у све – костимографију, сценографију, глуму… па и у сценарио. Што је мени нормално. А сценарио је темељ сваког филма, од њега се креће, без њега нема ништа. Сценарио се мењао и на сету, минут пре него што би се укључиле камере, и о сценарију је могао да даје мишљење свако – од редитеља до кафе-куварице.
Како је било на сету и да ли сте са неким посебно дружили?
Нисам неко ко воли да се дружи са глумцима, али сам постао добар пријатељ са Горданом Кичићем, Гораном Богданом, Маријом Бергам и Марком Живићем и људима иза камере. Посебно ми је драго било да су сценограф и костимограф направили исту Јатаган малу као на фотографијама које сам им донео.
Шта можете да нам кажете о екранизацији вашег романа „Константиново раскршће“?
Снимање треба да почне након што се заврши ова ситуација. Адаптацију је урадио Ђорђе Милосављевић, а серију продуцира Firefly. Склопили су сарадњу са једном енглеском продукцијском кућом и питање је да ли ће серија снимати на српском, енглеском или немачком језику.
Пишете роман о убиству Бранка Миљковића. Шта нам можете рећи о том роману?
Овим романом обележио бих 50 година од смрти Бранка Миљковића. Још увек радим на њему и неће изаћи на годишњицу и зато имам времена да све буде беспрекорно.
Ваш омиљен писац је…?
Мој омиљен домаћи писац је Иво Андрић, непревазиђени приповедач.
Ваша порука за младе?
Будите здрави. Останите код куће и слушајте савете епидемиолога. Читајте књиге и гледајте филмове, јер ћете на тај начин најбоље научити занат, научити оно што је најбоље.
Разговарала: Мирјана Ранђеловић
Топличанка је душа од жене.
