Како се кроз живот иде

жена-тетка
Фото: Pixabay.com

Причам са људима и схватам колико су несвесни вредности једног тренутка и живота. Постоји разлог зашто сте се пробудили јутрос и зашто вам је дата још једна прилика и још један дан.

Научите да живите, немојте само да бацате тренутке! Кад кажем живите, мислим: одмарајте, радите, стварајте, борите се, падајте, лечите огребана колена, па устајте, волите, трудите се, учите, опраштајте, шетајте, читајте, плачите, смејте се, љутите, али не седите и не чекајте да вам живот прође. Немојте да се кајете и да вам буде жао.

Размислите шта ћете да радите, бирајте речи и не пропуштајте прилике! У условном свету, заљубите се безусловно у људе и волите. Не очекујте и не терајте друге да они очекују. Смејте се баш гласно. Плачите од среће или туге, будите тужни и седите у кући пар дан, али онда устаните и реците: “Прошло је, идемо даље”.

Будите љути, повређени или разочарани и реците: “Хајде, животе, удри јаче”, па кад вас ошамари, ви вратите дупло и јаче. Немојте да вам буде свеједно, јер никад није. Немојте да “гутате кнедле” кад вам се не “гутају” и не ћутите, кад вам се виче толико гласно. Схватите да тренуци пролазе јако брзо, да време “тече” и да треба да их искористимо.

И не, не учим вас како да живите. Свако живи како мисли да треба, како жели или мора и свако на живот гледа другачије. Једни мисле да је кратак, други да је дуг и не постоји упутство како се кроз њега иде. Битно је да вам је лепо, да се осећате пријатно у својој кожи, да можете мирно да спавате и имате неког на чијем рамену можете да плачете и кажете све што вас мучи. И запамтите ово што ћу вам рећи: овде сте једном и пролазни сте, зато се ваља потрудити и оставити неки траг.