Медицина или љубав

usne-kosa-devojka
Фото: Кристина Милошевић, приватна архива

Не треба живот посветити само образовању, школама, факултетима. Треба се забављати, волети. Ти ћеш уписати Медицински факултет и најлепше године живота, целу младост ћеш потрошити учећи. А живот? Љубав? Ништа.

Знаш, ја сам хтела да будем твој костур. Хтела сам да те пустим да на мени нагој изучаваш анатомију. Јер медицина ће те научити свему о људском телу, али никада те неће научити како да (за)волиш жену. Неће те научити да разликујеш косе. Праве, коврџаве, фарбане, природне, дуге, кратке, све ће ти бити небитне.

Гледаћеш различите очи, али се нећеш загледати ни у једне. Видећеш различите усне, али нећеш знати које ти се љубе. Додириваћеш кључне кости, груди, стомаке неких непознатих жена и нећеш знати разлику.

Докторима је кључна кост, баш то – само обична кључна кост. Стомак није само стомак и груди нису само груди. Треба научити волети баш те једне изражене кључне кости, љубити баш те груди и мазити баш тај стомак.

Нажалост, то те медицина не учи! Никада те неће научити на којим бедрима је лепо спавати и како се слуша срце без стетоскопа. Медицина те учи да будеш доктор, али не и човек. Учи те изучавању анатомије, али не и вољењу исте. Учи те да лечиш људе, али не и да их волиш, да се заљубиш. А то… То је баш тужно!