Бранка Бешевић Гајић – Филм као жеља да нешто променимо

0

Бранка Бешевић Гајић је српска филмска и телевизијска редитељка, мастер драмски и аудиовизуелни уметник. Режирала је филмове „Лауш“, „Дом анђела -Света Куманица“, ,,Свети Мардарије ,владика без адресе“, ,,Сан на јави“ , „Један од три“, „Милојев дар“ и 120 епизода јутарњег програма на Студио Б и ТВ серију у „Апартману са Зораном и Дејаном“.

Заједно са професором Гораном Пековићем, пионир је новог жанра форензичког трилера. Њен филм „Лауш“ приказиван је на свим фестивалима у Америци, Аустралији, Јужној Африци, Русији и Кини. Добитница је многих награда: ГРАНД ПРИX за сценарио филма „Дом анђела“ , који је настао под менторством професора Горана Пековића, на фестивалу међународног документарног филма у Великој плани (2017) Награда др ДЕЈАН КОСАНОВИЋ за најбољи дипломски-мастер рад ФДУ…

На завршној вечери 10.ПроФиФеста Топличанка је имала прилику да са Бранком разговара о њеном филму „Одлука“,који представља први интрерактивни филм који говори о партнерском насиљу.

Како је настала идеја за снимање филма „Одлука“?

На Универзитету Уметности у Београду је настала идеја за снимање филма „Одлука“,када је требало да предам тему за свој докторски уметнички пројекат. Тако да сам дуго размишљала шта би то могло да буде. Заправо при предаји експликације на пријемном испиту ја сам већ тада имала идеју, јер када уписујете докторске студије треба да на пријемном испиту представите и образложите мотиве зашто желите даље.

При самом упису долазите са експликацијом вашег уметничког пројекта који ћете даље развијати на докторским студијама.Тада још увек нисам имала тачну дефинисану тему филма, али сам знала да ћу радити интерактивни филм и да ће то бити филмска режија у неком новом медију.

Зашто сте се одлучили за тему партнерског насиља? Шта представља интерактивни филм?

За интерактивни филм сам се одлучила када сам била на одсеку Дигиталне уметности и то је било веома интересантно за реализацију и интересантно је било и комисији која ме је примила и наравно ја сам то оправдала. Мене је партнерско насиље највише инспирисало за овај филм и зашто људи ћуте када доживе насиље. Зашто нам је праг толеранције за насиље нула? Зашто чим приметимо насиље одмах не реагујемо?

Ја сам након друге године на докторским студијама била у времену короне и закључавања и све то је утицало да ме та тема што више заинтригира. И управо тај садржај је и одговарао идеји и могло је да се имплентира у дигитални медијум. Постао је интерактивни филм где ви имате и можете да бирате и од вас зависи крај филма. Заправо, гледалац добија могућност да буде у улози филмског режисера где он може да утиче на ток приче и могу се видети и последице његовог избора и исхода: „Да ли ће Ана бити спашена или ће дефинитивно бити убијена“.

Како су текле припреме за сценарио филма?

Тако да сам ја кренула у изузетно исцрпан ментално истраживачки рад који ме је буквално много исцрпео. Јер то је заиста живот. Јесте да је филм играни ,али је сценарио писан на основу документације, документаристичке грађе. Заправо на основу истинитих догађаја , исповести жртава и то су тешке приче, то је живот. Имамо и Марка који глуми злостављача јер је и он у детињству видео и доживео насиље. Тако да је и он у једном тренутку и протагониста и антагониста. То су заправо ти модели када дете гледа и одраста у насиљу и то дете сутра има велику предиспозицију да постане насилник.

Нажалост, такво дете било да ли је дечак или девојчица неће имати исту перцепцију као дете које је одрастало у изобиљу љубави,среће и слоге. Заправо све полази од породице. А породица је кључ свега. Породица је нешто што је основ и то мора да буде здрава ћелија. Из свега тога све креће и тако дете неће умети да се носи са тиме. Заправо не треба све генерализовати јер како и сам назив филма „Одлука“ каже да све од наше одлуке зависи.

Како је текло само снимање филма?

Само снимање филма је текло доста добро. Били смо добро организовани, уходани и припремљени. И када имате план и кад имате развијен пројекат то је то. Све је ишло по плану. И цела екипа и ја смо веома задовољни ониме што смо снимили и урадили. То је било уз помоћ продуцентске куће Cinnerent и њихове безусловне подршке ми смо успели да створимо овај филм.

Какве су биле реакције публике након прве премијере филма?

Прва премијера или јавно приказивање мог уметничког пројекта било је у Комбанк дворани у Београду када да је корона престала, али нажалост то је било кратког даха и видело се да је приказивање филмова недостајало публици.

Била је препуна сала Комбанк дворане и публика ми је прилазила након пројекције и људи који нису успели тада да приђу контактирали су ме преко друштвених мрежа. Тако да су ме питали и мени је то сатисфакција и када вам неко каже да другачије посматра насиље.

Каква порука се може извући из филма?

Мени је изузетно било важно да постоји тај интерактивни медиј, који нам је омогућио нови миленијум, столеће и да поред хипerпродукције и више имамо квантитета, а мало квалитета где једноставно свако нешто снима и рад, али ја сам хтела снимити нешто за добробит свих. Можда овај филм неће променити свет, али идемо из тог убеђења да желимо да нешто променимо.

Довољно је да једна особа промени себе, јер то може. Све би било боље када би ми дали подршку жртви, када би пријавили насиље и када би се као друштво заузели можда би могли да некоме отворимо очи и да се то не дешава.Јер ако затворимо очи и ћутимо ми ћемо постати болесно друштво. Порука филма је да нико ни жене, ни мушкарци не треба да ћуте и да дигну свој глас против насиља и насиље никада неће бити кључ за решавање проблема. Управо мој филм је мој глас против насиља.

Шта се дешава са филмом „Милојев дар“ и када можемо да очекујемо премијеру?

„Милојев дар“ је тренутно готов и налази се у постпродукцији. Налази се на обради звука и ради се колор корекција слике. И ако бог да можемо очекивати премијеру у октобру, ако не буде закључавања. Надам се да ћемо успети да прикажемо филм. Јер нас је корона веома омела што се тиче филма „Милојев дар“ и да није било короне он је требао да буде приказан прошле године. Без обзира на то имаћемо млад филм. Тако да ми ове године излази „Милојев дар“, а непосредно пре тога ми је изашао филм „Одлука“у интерактивној и стандардној верзији тако да је то добро.

Како је бити члан жирија на 10. јубиларном ПроФиФесту и да ли је било тешко одлучити који филм је најбољи и којим филмовима треба да припадну најзначајнија признања ПроФиФеста?

Увек је тешко бити члан жирија. Јер погледате сјајне филмове и онда треба да одлучите који је најбољи и да дате награде вашим колегама. Заправо, то је тимски дух, на пример када и ја учествујем на неком фестивалу негде добијем награду, негде не. И то је океј, то је тимски дух. У том тренутку постоји и бољи филм.

Није било лако, али пошто је ове године 10.јубиларни ПроФиФест мени је изузетна част и задовољство и драго је да се овако сретнемо и да сам својим колегама у улози стручног жирија. И мислим да смо поштено донели одлуке. Оне су биле једногласне и много лепо смо се слагали тако да смо једноглaсно доделили награде и то ми је јако драго.

И драго ми је да је све ово једно ново искуство, дивна енергија и људи, нова познанства, контакти, јер то је то. Фестивали су заправо контакти, јер сутра никада не знате шта ћете са тим колегама радити. И битно је да смо сви део фестивала и битно је учествовати тако да једно ново искуство и енергија. И публика и дивни људи су мој ветар у леђа и хвала вам на томе.

Разговарала: Мирјана Ранђеловић