Неодговорно и насилничко понашање за воланом представља ризик и за возача и за друге учеснике у саобраћају, нарочито током дужих путовања. Посебно проблематичне су ситуације када возач намерно вози агресивно, прелази дозвољене границе и игнорише основна правила пута, чиме директно угрожава и себе и остале учеснике у саобраћају.
Да би се такви случајеви смањили, потребно је добро разумети шта све улази у категорију насилничке вожње, како настају такве ситуације и које законске последице могу да настану када се вожња одвија на начин који угрожава друге.
Како препознати насилничку вожњу и шта прописи сматрају таквим понашањем?
Насилничка вожња представља најтежи облик саобраћајних прекршаја и односи се на поступке који могу да угрозе друге на путу. Не своди се само на брзину или непажњу, већ на намерно понашање против правила.
Закон о безбедности саобраћаја на путевима такве радње посматра као свесно кршење прописа које укључује висок ризик.
У ову категорију улазе:
- Поновљени пролазак кроз црвено у кратком интервалу,
- Претицање преко пуне линије када постоји колона возила,
- Екстремно прекорачење брзине (попут 90 км/х више од дозвољеног у насељу),
- Вожња под озбиљним утицајем алкохола.
У таквим ситуацијама полиција има право да одмах заустави и искључи возача из саобраћаја, чак и ако није дошло до незгоде или оштећења. А када дође до прекршајног или кривичног поступка, правна помоћ у месту пребивалишта је неопходна, па тако неко из Новог Сада логично тражи помоћ коју пружа адвокатска канцеларија у Новом Саду, док би неко из другог града потражио локалног заступника.
Шта најчешће стоји иза насилничке вожње
Разлози због којих неко вози насилно не могу да се сведу на један тренутак или једну погрешну одлуку. Иза таквог понашања обично стоје различити лични и друштвени утицаји који се временом укрштају.
- Напетост или стрес током вожње: Када неко већ улази у саобраћај са великом дозом нервозе, реакције могу да буду импулсивније. Убрзавање без повода, нагла претицања или непоштовање правила често су последица покушаја да се избаци фрустрација.
- Нејасна свест о последицама: Многи возачи пребрзу вожњу или ризике у саобраћају тумаче као нешто уобичајено. Код млађих и неискуснијих возача ова перцепција је израженија, па понашања која закон види као насилничка њима често делују као обичан ризик.
- Алкохол и психоактивне супстанце: Када инхибиција опадне, расте спремност на поступке који у нормалним околностима не би били прихватљиви. Такве ситуације често имају директан утицај на одлуке за воланом.
- Слаба култура саобраћаја: У окружењима где се агресивно понашање толерише или посматра као сналажљивост, возачи брже прелазе границу дозвољеног. Ако правила нису довољно доследно спроведена, такви обрасци остају трајни.
Зато анализа насилничке вожње не може да се заснива само на реакцијама појединца, већ и на ширем контексту у којем возачи саобраћају и формирају своје навике.
Казне и мере које прате насилничку вожњу према важећем закону
У нашем правном систему насилничка вожња представља посебно санкционисано понашање, са казнама које су јасно прописане у Закону о безбедности саобраћаја. Основне мере подразумевају новчане казне у распону од 120.000 до 140.000 динара, као и изрицање казнених поена.
Ако се насилничка вожња утврди без последица, возач добија 15 казнених поена, а уколико је дошло до саобраћајне незгоде тај број расте на 17. Овакав број поена аутоматски повлачи одузимање возачке дозволе.
Када је насилничка вожња повезана са смртним ишодом или тешким повредама, могућа је и кривична одговорност и изрицање затворске казне. Тиме овај облик понашања прелази из домена прекршаја у категорију озбиљних кривичних поступака.
Ове санкције имају за циљ да спрече радње које значајно повећавају ризик у саобраћају, а правна пракса показује да се мере примењују чак и када није дошло до незгоде, уколико је понашање возача испунило законске критеријуме насилничке вожње.
Како смањити ризик од насилничке вожње
Спречавање насилничког понашања за воланом почиње пре него што аутомобил крене. Умор, напетост или журба често утичу на начин вожње много више него сама динамика саобраћаја. Ако постоји осећај да је концентрација слабија или постоји потреба да се “надокнади време”, боље је направити паузу него улазити у ситуације које могу да прерасту у ризик.
Планирање пута има практичан ефекат на понашање у вожњи. Када се унапред остави довољно времена за полазак, паузе или евентуалне застоје, смањује се потреба за претераним убрзавањем, агресивним претицањем или нервозним реакцијама на друге учеснике у саобраћају. Алкохол и психоактивне супстанце додатно смањују процену ситуације и повећавају вероватноћу погрешних одлука, без обзира на субјективан осећај да “контрола постоји”.
Државни и полицијски надзор може да утиче на понашање возача кроз казне и контроле, али се већина критичних одлука доноси у тренутку седања за волан. Поштовање прописа и одбијање да се учествује у ризичним ситуацијама, било као возач или путник, реално смањује могућност конфликта у саобраћају и последице које из тога могу да проистекну.
Топличанка је душа од жене.
