Lana writes: Лана пише једноставно о животу

0
Foto: Lana writes

Представљамо вам Лану, маму и блогерку са осмехом. Лана пише о изазовима родитељства у модерном добу, о томе како се постаје добар родитељ, како ускладити факултетске обавезе и бригу о деци, о дечјој психологији, али и о исхрани, идејама и саветима за једноставнију свакодневицу и различитим “уради сам” идејама. Она каже да је њен блог Lanawrites једноставно о животу, а нас је освојила широким и оптимистичним погледом на свет и родитељство.

Како си одлучила да покренеш блог?

Негде у претрпаној свакодневици маме домаћице, скривеној између флашица и пелена, ноћних смена и пуних веш машина, почела сам да размишљам о писању као начину да упослим свој креативни ум. Одлучила сам да тај свој виртални одушак објавим у форми веома моћног медија – блога, како би моје речи лакше пронашле пут до оних који у њима препознају одређену вредност. Логично је било да тема блога буде везана првенствено за оно што је најактуалније у мом животу, за родитељство.

Желела сам да створим блог који ће представљати реалну родитељску причу испричану из срца, без украсног папира, са избалансираном дозом хумора и озбиљности. Осмислила сам га као виртуално место у коме ће се многе маме и тате препознати, пронаћи, па и насмејати својим проблемима и изазовима. Мој блог је, заправо, колаж слика из свакодневног живота једне несавршене модерне маме, која се ипак понекад окреће старим вредностима, као параметрима за успешно родитељство.

Чиме си се раније бавила, с чиме се сада бавиш? Откуд љубав према писању?

Љубав према писању је још од детињства била присутна у мом свету. Само се тада манифестовала писањем дневника и измишљених прича које сам чувала само за себе. Временом, је жеља за афирмацијом мојих речи почела да се остварује када сам, као студент Филолошког факултета, хонорарно писала чланке у градској рубрици данас непостојећег дневног листа “Политика Експрес”.

А онда ме је живот, сасвим ненадано, одвео путем Блиског истока, где сам се опробала у занимању стјуардесе. Скоро читаву деценију сам летела, да бих, када сам постала мама, одлучила да се приземљим и авијацију заменим крилима родитељства.

У међувремену, захваљујући свом блогу, дошла сам у контакт са особама које су у мени препознале нешто што ни сама нисам веровала да поседујем. Из тог познанства се родила жеља за сарадњом и покретањем емисије о родитељству, којих на жалост нема довољно на домаћим телевизијама.

Емисија ће се приказивати на новој перспективној телевизији једног кабловског оператера, и надам се да ће ускоро доживети своју премијеру. Биће то нешто ново, интересантно, забавно, а наравно и веома корисно за све маме и тате. А ја ћу се, по први пут наћи испред камере, у улози ТВ домаћице. Биће супер!

Foto: Lana writes

Како бираш теме о којима ћеш писати?

Да будем искрена, сваки пут када са предумишљајем седнем да смишљам теме и припремам стратегије развоја свог личног бренда, како се то данас модерно каже, обично не добијем никакву инспирацију. Мене инспирација углавном стрефи када сам у сред неког левог посла, који нема ама баш никакве везе са писањем.

Најчешће је проналазим у својим сопственим дилемама, ставовима, размишљањима, недоумицама, личном искуству или искуству мени блиских особа из реалног, свакодневног живота.

Је л’ све мора најпре да буде искуствено или неке ствари учиш на туђим грешкама?

Трудим се да што више научим на туђим грешкама, мада ми то не полази увек за руком. Понекад сам превише тврдоглава да бих послушала савет искуснијих, слепо верујући да ћу се боље снаћи, а на крају зажалим због тога.

Неке ствари просто морамо сами да прођемо. Али не све.  Зато није лоше ескивирати оне које не морамо лично да доживимо, чисто да олакшамо себи живот, бар малкице.

Који су највећи изазови модерног родитељства за тебе и како их савладаваш?

Мени лично, највећи изазов је да ускладим своје принципе, начин на који сам одгајана, и неке старе делимично заборављене вредности са модерним временом, и свим оним што оно носи.

Не кажем да је некада било лакше бити родитељ, већ да је данас  много конфузније. Родитељи више не знају у шта да верују, изгубили су самопоуздање, и изнова се траже међу потпуно различитим теоријама, пречесто мењајући свој приступ родитељству, а притом занемарују сопствени осећај, и потребе свог детета.

Не постоји универзални рецепт за савршеног родитеља, нити он као такав постоји. Сви правимо грешке и то је ОК, све док смо их свесни и док смо расположени да их исправљамо. Трудим се да, у мору различитих садржаја који покушавају да нас науче родитељству, проберем оне мени блиске.

Мада, на крају, обично ипак послушам свој сопствени осећај. Он ме никада није преварио када су моја деца у питању. Јер, ко их осећа и познаје боље од мене?