Реч уреднице. Реченице пријатеља.
Пријатељица и ја разговарамо пре неко вече, шу шу шу и тек ме изненада пита:
– Е а ко је она Топличанка на Фејсу? Да ниси ти?
– Ја сам! – кажем са осмехом од ува до ува.
– Што питаш?
– Што? Што је толико лажних профила напало овај мој један једини искрени и истинити, а све са везом, Топличанима и Топличанкама да не знам куд да се денем!
– Ја нисам лажна.
– Знам да ниси.
– Зар није лепа Топличанка, је л’ си видела? – питам стидљиво, као неко дете.
– Јесте, само је ИПП.
– Шта је?
– Па, индустрија памучног предива! – сад је њен ред за осмех од ува до ува.
***
Неколико дана након тога водим сличан разговор. Разговарамо о лепоти, о (не)могућности да будеш слободан у провинцији, о револуцијама и контрареволуцијама.
– Ја не умем да се бусам у груди и трубим. Више сам за тиху револуцију, за лепоту што једе свако зло изнутра. Заправо, такву борбу највише волим. Нико не види да се борим, а ја већ победила! Па ко прав, ко крив!
– Шта ће ти то?
Лажњака има свуда. Црне хронике и политике. Шокантних наслова и испразних садржаја. Фантомских портала и новинара. И ми се уопште због тога не чудимо и не изненађујемо. Али кад се деси нешто лепо, сви тражимо у томе задње намере. Ко је то? Шта је то? ЧЕМУ?
Направила сам личну индустрију лепоте и позитивне енергије. ИПП може лако бити Индустрија Позитивног Погледа. Погледа у изузетне жене које има овај крај и ова земља, у борце, маме, у књиге и филмове, у живот који може бити довољно добар и памучно мекан – ако желиш и умеш.
Топличанка ушива успомене. Једну по једну.
Искреним везом.
Пишем и инспиришем.
