Како изгледа када не иде све по реду, из мог личног угла.
Уобичајено је да се, када студенткиња остане у другом стању, средина напрасно опрашта од њене дипломе.
“Требало је прво да дипломира, па да рађа децу, сад нема ништа од факултета.”, само је једна блага верзија коментара који ће директно или индиректно бити упућени трудници која студира или младој мами.
Овај пост је написан са намером да сруши такве или сличне предрасуде и да охрабри труднице и маме да, уз добру организацију, мало одрицања и дисциплине, може да се стигне до циља. Познајем неколико феноменалних особа које су дипломирале, магистрирале, а неке и докторирале са све трудничким стомацима, и малим бебама.
Невероватно је како трудноћа сама по себи мотивише, и пружа снагу и вољу за радом и личним просперитетом. То је заиста једно благословено стање.
Моја прича
Ето, код мене је све ишло некако наопако, тј. неким својим редоследом који није уобичајен и друштвено окарактерисан као прави пут. Можда није прави, али то је мој пут, и не бих га мењала.
По упису апсолвентског стажа, негде са 23 године, добила сам прилику да постанем стјуардеса. (Уколико вас интересује како постати стјуардеса, кликните ОВДЕ) Тада сам се преселила на Блиски исток, и започела самостални живот и свој радни стаж, без завршеног факултета, срам ме било.
Тамо сам, упоредо са послом, похађала програм једног енглеског универзитета, али та диплома није еквивалентна дипломи факултета.
По повратку у Београд, поново сам се запослила као стјуардеса, а затим се и удала. После неког времена, добила сам једно, па недуго затим друго дете, и даље без дипломе. Е ту су, верујем, сви дигли руке од мог факултета, срам ме било да ме срам било.
И онда, када је моје млађе дете имало годину дана, сетила сам се да бих могла да се вратим на факултет после 15 година, и добијем диплому за коју сам годинама раније вредно радила. Овој одлуци је допринела чињеница да су тог лета стигле претње од стране ректората. Речено је да је “вечитим студентима” дозвољено да дипломирају до краја текуће школске године, иначе ће заувек изгубити право на наставак и завршетак студија.
У преводу, имала сам 3 месеца да спремим и положим 3 најтежа испита на факултету. Мало је рећи да сам студирала арапски језик који сам једва користила тих 15 година. Одакле почети после тако дуге паузе? Мислим да ме паника ухватила у моменту.
Али нисам била спремна да узалуд бацим четири године вредног рада. Зато сам почела да учим као никада пре, и дипломирала у року од 3 месеца.
Мотивација
Дакле, најважнија је МОТИВАЦИЈА. Када сте мотивисани, као да добијете натприродне моћи. Спознате неку унутрашњу снагу за коју вероватно нисте ни знали да постоји. Сада када погледам уназад, тог лета сам ја, са двоје мале деце, која притом нису ишла у вртић, и мужем са пуним радним временом, решила да се упустим у, наизглед, немогућу мисију.
Оно што је мене лично мотивисало, поред дипломе, је то што сам хтела да будем узор својој деци. Хтела сам да им, својим личним примером, покажем да увек треба довршити започето, тј. никада не треба одустати, да никада није касно, и да се упорност и рад исплате.
Било да вас мотивише жеља за знањем, жеља за стицањем звања, жеља за што бржим запослењем, или нешто десето, важно је имати прави мотив. Он ће вас покренути и нећете се зауставити док не стигнете до циља.
Организација
Следећа по важности је ОРГАНИЗАЦИЈА.
Не могу рећи да ми је било лако. Далеко од тога.
Највећи проблем ми је представљала брига о деци. За њих сам морала да нађем време. На њихове потребе се морало одговорити. Они нису смели да осете да мама нема времена за њих, да је мама уморна, расејана, да је мама константно под стресом и притиском, и да се преслишава у себи док им пева успаванку.
А док је мама проводила време уз књигу, морала се наћи адекватна замена, уз коју су деца у потпуности збринута. Будући да нису ишли у вртић, то су пре свега били бака и дека, и наравно тата, онолико колико су му пословне обавезе дозвољавале.
Посвећеност
Уз добру организацију, важна је и ПОСВЕЋЕНОСТ.
Непрестано ми је висило над главом да имам ограничен рок, да немам времена за губљење, да морам да положим сва 3 испита из првог покушаја, јер не постоји прилика за поправни. Због тога сам сваки слободан тренутак, када деца спавају, док их чува бака, или ноћу када све око мене већ увелико сања, користила за учење, превођење, вежбање граматике, и све што уз то иде.
У тренуцима када сам била сувише уморна да бих запамтила било шта, узимала сам лектиру, тј. читала сам дела која су била обавезна за полагање испита из књижевности. И тако сваки дан, 3 месеца за редом.
Посвећеност дефинитивно доноси резултате.
Подршка
Ништа мање битна није ни ПОДРШКА и РАЗУМЕВАЊЕ околине, породице, партнера, свих оних који су вам блиски и чије мишљење цените. Мојим најближима није било лако, али се ни једног тренутка нису жалили. У шали често кажем да диплома коју сам стекла није само моја, већ да смо сви заједно дипломирали, јер смо сви на овај или онај начин осетили терет студија.
Недостатак подршке би могао негативно да утиче на студирање, будући да би се, на тај начин, подигао ниво стреса и нервозе, који неповољно утичу на процес учења. Зато, ако сте блиски са (будућом) мамом -студенткињом, понудите јој помоћ, разговарајте са њом, охрабрите је и дајте јој подстрех како би, са што мање негативних осећања дошла до своје дипломе. Процес учења је сам по себи понекад стресан и оптерећујући, и пожељно је та осећања елиминисати подршком и разумевањем.
Разонода
На крају бих споменула и РАЗОНОДУ, као важан фактор који ће вас довести до дипломе. Разонода у смислу одмора, релаксације, опуштања. Она ће вам омогућити да се ослободите стреса и притиска. Помоћиће вам да “напуните батерије” и скупите снагу за нову туру рада. Било да вас опушта шетња у природи, одлазак на масажу, јогу, добар филм, или разговор са драгом особом, биће вам потребно да, са времена на време, обезбедите време за себе. Тако ћете имати довољно елана за наставак приче.
Нико не може непрестано само да ради. Свима нам је потребан одмор и опуштање. Слободно одвојите мало времена за себе и биће вам лакше да поново кренете пуном паром.
И зато драге труднице и младе маме, не слушајте злураде коментаре и туђа предвиђања. Ваша диплома зависи само и једино од вас, и вашег рада. Не зависи од вашег детета или ваше трудноће, а још мање од тога шта околина мисли о вама.
Ако вам неко каже да ви то не можете, искористите ту констатацију као мотив да докажете супротно. Ви то можете. Све што вам је неопходно ви већ поседујете, можда вам је потребно само мало подстреха да то нешто и пронађете.
Само напред (будуће) маме, желим вам сву срећу!
Ауторка: Лана Крапеж
Допао вам се блог? Упознајте Лану мало боље!
Топличанка је душа од жене.
